Ne baš tako davne 1972. godine u SFRJ je donet zakon kojim je uveden porez na publikacije koje su bile ocenje kao šund od strane stručne komisije. U periodu od 30-ih, pa sve do 80-ih godina prošlog veka Radio Beograd na crnoj listi imao je sevdalinku. Naime, urednici muzičkog sadržaja Živojin Zdravković i Dragutin Gostuško su smatrali da ovaj muzički pravac sadrži orijentalni balast pun lažne ornamentike što je strano narodnoj pesmi na našim prosorima, čija je lepota u jednostavnosti i monumentalnosti, a ne u balastu konfuznog istočnjačkog zvuka koji ne pripada našim prostorima (Ines Prica “Mitsko poimanje naroda u kritici novokomponovane narodne muzike”, Kultura, 1988.).

Oštar pravilnik nekadašnje Jugoslavije po pitanju negovanja kulturnih vrednosti iščezao je maglovitom socijalističkom vazduhu osamdesetih godina, a potom potpuno nestao sa radara političke elite devedesetih godina. U međuvremenu svedalnika je postala balkanski džez, najbizarnije vrste sadržaja koje čak i ne pripadaju kategoriji šunda imaju svoj udarni termin koje ni ne znaju šta je porez kad im stigne na kućnu adresu i veoma cenjeno mesto na komercijalnim televizijima sa nacionalnom frekvencijom jer “to narod voli”.

Rijaliti bujajuća budućnost delovala je kao neuništivi ledeni breg koji bi potopio Titanik zahvaljujući večitoj tišini od strane vladajuće strukture i kulturne elite godinama unazad, sve dok se iz buke od lomljave čaša, polomljenih zuba, vike o ljubavnicama i neuspelim brakovima u medijima nije čula izjava ministra kulture Vladana Vukosavljevića.

Aktuelni ministar kulture smatra da rijaliti program ne bi smeo da se prikazuje na programima sa nacionalnom frekvencijom uz dodatak da bi rešenje bilo da se ovakav program naplaćaju, nešto poput Premium kablovskog paketa.

To je državni resurs i apsurdno je emitovati program koji duhovno i mentalno uništavaju jedan narod. Rijaliti programi su sramota za medijsku scenu. Voleo bih da ministarstvo kulture i informisanja dobije ingerencije da utiče na emitovanje rijaliti programa, ali to trenutno nije slučaj”, objasnio je ministar.

Da li treba da se naplaćuje gledanje rijaliti progama?

Sistemski problem u vezi se rijaliti programom je demokratsko opravdanje čelnika televizija koji smatraju da je validan argument “to narod voli” i “stvar ukusa”. Možda je adekvatnija konstatacija da bi besni narod voleo da gleda ritualno spaljivanje ljudi na Terazijama. Progresivno-regresivno kretanje komercijalnog televizijskog sadržaja sve više podseća na distopijsku priču “Igre gladi” od kojeg je domaći rijaliti humaniji za dlaku. Zaista je pitanje vremena kad ćemo gledati, kao u pomenutom romanu, maloletnu decu koja se bore do smrti, a pobednik će biti ovenčan pozlaćenom korom hleba jer je uspešno eleminisao hladnim i vatrenim oružjem protivnike.

Domaći rijaliti program je u potpunoj suprotnosti sa patrijarhalnom konzervativnom matricom ove zemlje i nedavne kampanje “Pusti reči, nek zakmeči”. Agresivno stimulisanje mizoginije, homofobije, kulture nasilja i sadističkog vojerizma publike u ulozi porote kojoj potpomaže ponuđeni saržaj koji neguje društvenu marginu uz šok elemente – uživo uključenje sa sahrane oca učesnice uz pitanje novinara: “Kako se osećaš u ovom trenutku”, upotpunosti ubija novinarsku i medijsku etiku ili kako bi rekao moj dragi kolega Petar Paunović – novinarski kodeks. Zdravorazumski način razmišljanja je razoren onim što neki vode pod etiketom – laka zabava.

Karakterisanje pojedinaca kao društvene margine odavno više ne važi u rijaliti univerzumu. Sada već pričamo i osobama koje pripadaju kategoriji podzemnih voda. Znate one ljude koji dolaze da ustanove da li ispod vašeg doma postoji podzemna voda zbog koje vas boli glava ili probada kuk. Neprestana glavobolja ovog naroda je zamenjena drugim bolovima koje proizvode bujajuće podzemne vode u vidu rijaliti faca koje su odlučile da izbiju na površinu. Ali, nikako da se pojavi neko da reši problem sa podzemnom vodom.

Kulturna elita VS Estradna elita

U piramidi društvenih vrednosti u vrhu lestice je kulturna elita. Nažalost, u našem slučaju se sakrila u svoje carstvo koje ja udaljeno svetlosnim godinama od realnosti u kojoj se nalazimo. Sve više odnos kulturne i estradne elite podseća na paralelne dimenzije. U jednoj vladaju Krang i Sekač u drugoj Nindža kornjače i Splinter. Kulturna elita ne zna šta se događa i ne želi da ima bilo kakav dodir sa tematikom koja stvara kolektivnu svest plebsa, a sa druge strane veoma pristuni estradni milje, kao onaj koji vise kod moje babe na televizoru, suprotnu stranu doživljava kao snobove koji žive u memljivim stanovima i opasno se foliraju jer mi svi znamo da kad otkuca ponoć oni opale Šemsu. Mada, Stoja tvrdi da u slobodno vreme sluša Mocarta i Baha, a autor Cecinih pesama je glavni čovek za kulturne događaje u Srbiji, pa vi sad vidite.

Početkom godine kad sam razgovarao sa Suzanom Trninić dobio sam najadekvatniji odgovor na pitanje – šta to narod voli?

Jednom prilikom sa razgovarala sa profesorom Ljubišom Rajićem. Rekla sam mu da više ne mogu da se borim protiv vetrenjača. I on mi je tad rekao – Suzana u srpskim medijima su pitka četiri S. Seks, skandal, smrt i sport. Profesora Rajića više nema, a mi se i dalje nalazimo u tome. Hoćemo da pričamo o vakcinama? To nekom nije zanimljivo. Je l’ treba da donesem vibrator da bi nekom bilo zanimljivo. Ali, za sve ove godine sam naučila jednu stvar. Svakoj vlasti odgovara anestezirano društvo koje neće da se bavi od čega živi i lakše mu je da gleda rijaliti program i fingiran informativni program jer to je daleko lakše. Ali, kad ti jednom zakrče creva i pojavi se pitanje – zašto sam gladan, nisam sigurna da će biti tako lako da se proguta rijaliti“.

Plati pa klati

Da li je u pitanju šund koji ne prepoznajemo zbog nesnosne gladi i da li treba da se uvede čuveni zakon iz 1972. godine? Ne, jer to nije šund. U pitanju je sadistički pornografski sadržaj koji jedino može da postoji na kanalima koji se plaćaju. Kad izjava ministra ne bude više izjava, već akcija onda ćemo za desetak godina na slavama dovitljivo dobacivati – Je l’ se sećate kako je rijaliti bio na premium paketu? Sećam se kad sam želeo da kliknem pisalo je – Niste pretplaćeni na ovaj kanal pozovite naš korisnički centar. Uz obavezno upozorenje – pre upotrebe konsultujte se sa lekarom opšte prakse koji će vam dati uput za pishoterapeuta.

Ko zna možda sledeći put kad prebacite kanal na kojem se emituje rijaliti pojavi se ova poruka.