Nikad mi nije bila jasna etiketa “ženski film”. Šta to tačno treba da znači? Da li to znači da muškarci ne gledaju filmove u kojima glavne uloge igraju žene? U prevodu – “Resident Evil” sa Milom Jovović, “Wonder Woman” sa Gal Gadot, serijal video-igara Tomb Raider u čijem centru je ženski lik Lara Kroft su isključivo namenjeni ženama. Da li to znači da komedije sa “muškim šalama i pošalicama” ne gledaju žene? Ova rodna marketinška splačina koja se i dalje vodi patrijarhalnom matricom ili još gore radikalna feministička struja koja baca drvlje i kamenje na blokbaster “Ocean’s 8” počinje ozbiljno da me zbunjuje. Ko je u pravu? Možda je bolje da se držimo one stare – plavo dečak, roze devojčica.
U kom grmu leži rozikasti zeka?
Pomno sam pratio pre nego što sam odgledao “Ocean’s 8” šta kolege analitičari, novinari i kritičari imaju da kažu o filmu koji vrvi od talentovanih žena. Onda, kao i svaki mazohista, čitao sam komentare ljudi. Iskreno, ne znam šta je gore.
U jednom tekstu autorka koja sebe smatra feminstkinjom osula je rafalnu paljbu po fillmu. Po njenom skromnom mišljenju film pati od nedostatka ženske snage i ne šalje adekvatnu feminističku poruku. Naime, muči je što nema jakih žena i što postoje naznake stereotipa i generalizacije likova. Ima istine, ali imajte na umu da je u pitanju blokbaster. Ovde ne pričamo o indi ili arthouse filmu, ovo nisu “The Hours”, ovo nije serija “Alias Grace” ovo je prokleti blokbaster za zabavu.
Da stvar bude gora publika je tek priča za sebe. Komentari tipa – “glupost, hoće žena da bude akcioni heroj” – je l neko rekao Lara Kroft? Niko? Ok, idemo dalje. “Zapadnjačka propaganda”, “površna glupost” i lista ide tako u nedogled.
E, sad. Kad su bioskopom harali “Blade Runner”, “Annahilation”, “Mother!”, “Ubistvo svetog jelena” – ljudi su bili besni, smoreni jer kakvo umetničko proseravanje, bla, bla, bla. Kao i slučaju feminizam VS patrijarhat – nemoguće je svima udovoljiti.
U ovoj mojoj skromnoj desetogodišnjoj karijeri sociologa i novinara i dalje pamtim kako sam skakao sa stolice na predavanjima iz Kriminologije kad su obrađivani slučajevi žena zločinaca koje su po starim kriminološkim teorijama smatrane kao najgori tip zločinca. Jer znate Eva je kriva, ona se prva uhvatila za jabuku i ljudski rod proklela i istrala iz raja. Godinama me jako uznemiravaju mizogeni ispadi, društveni pritsci i očekivanja prema ženama. I ova sveopšta histerija oko “Ocean’s 8” me ozbiljno nervira.
Konačno dobijemo komediju / akciju sa ženama, koja doduše i nije nešto, ali eto moramo da kažemo da nikako ne treba da idete u bioskop jer bože kakav užas – nije dovoljno feministički.
Iskreno, toliko smo se mizogenih go*ana nagledali, pa je “Ocean’ 8” toliko grešan.
A, što se tiče filma (hahah bilo vreme da se i time pozabavim) u kratkim crtama – Debi Oušn (Sandra Bulok) nakon izlaska iz zatvora stupa u kontakt sa svojom dugogodišnjom saučesnicom u zločinu Lu (Kejt Blanšet). Njih dve su se nameračile na blistavu ogrlicu koja vredi milione i koja će se naći na vratu naporne dive Dafin Kluger (En Hetevej) na Met gali. Da bi ostvarile dijamanstki san biće im potrebna pomoć više žena sa različitim veštinama manipulacije i malverzacije.
Najveći problem sa filmom je nedostatak dinamičnosti i generalni otklon reditelja da da više vremena narativu. Na momente deluje previše zbrzano sa ciljem samo da dođe do finala.
“Ocean’s 8” fali crno-beli kontrast u radnji i još vremena za sporedne likove kako bi zablistao.
U suštini po sredi je laka, lagana kao perce zabava i ništa više. Uostalom, ko je očekivao više naprosto preteruje. I sad Hamletovska dilema – otići ili ne otići? Demokratija – ako želite idite, ako ne želite – uživajte u toplom vremenu napolju.
Pročitaj i:
“The Tale” najkontroverzniji film godine sa debelim razlogom