Nekoliko puta sam udario po šaci dok sam pravio listu najboljih serija 2022. godine. Za razliku od prethodne dve uboge hiperprodukcione godine, ovaj put bilo je previše dobrih i odličnih naslova koji su zaslužili da im se ime pomene.
Najprijatnije iznenađenje 2022. je to da je svaki striming servis imao najmanje dve u nekim slučajevima i više serija koje nužno nisu gađale samo žanrovske niše, već široku publiku. Najneprijatnije iznenađenje ove godine bilo je gašenje i otkazivanje “Westworld-a”, “Archive 81” i “Raised by Wolves”, ali na kraju balade, zvana infalciona 2022., striming svet nije bio u deficitu.
Nisu upale na listu, ali zaslužuju
U aprilu Deda Milorad će napuniti pet godina i već znam šta će se desiti u sekciji za komentare kad pustim tekst. Gde je ova serija? Zašto ove nema? Ova je najbolja?
U godini, sad već iza nas, da bih očuvao mentalno zdravlje i napravio balans između sve većih poslovnih obaveza, sajta i privatnog života koji je trpeo od 2017. umesto maničnog gledanja danju-noću, i ustajanja u 3 ujutru da završim tekst, neke serije nikada nisam zavšrio do kraja. Deviza je bila – ako ne želiš, ne moraš jer na kraju krajeva “ništa meni bez mene”. Svakako sam ih ošacovao i ostavio u kategorijama “ogledaj” na striming servisima.
Treća sezona serije “Boys”, druga sezona “Euphoria”, “Pachinko”, druga sezona “Russian Doll”, červrta sezona “Stranger Things”, “1883”, “The Staircase”, “The Girl from Plainville”, “The Sandman”, poslednja sezona “Dead to Me”, “This is Going to Hurt”, “Wednesday”, “The English”, poslednja sezona “Ozark”, “Under the Banner Heaven”, “The Bear” i “The Dropout” su samo deo ovogodišnjeg repertoara koji ne treba propustiti i u slučaju nedoumice treba imati kao rezervu za gledanje.
Siguran sam da se neka od pomenutih serija nalazi na nečijoj listi na samom vrhu, ali moja je drugačija 🙂
Lista je sastavljena na kraju na osnovu lične opsesije naslovima – bez obzira da li je kompleksna i misteriozna radnja u pitanju, glumačka ekipa, odličan scenario, režija ili temeljno voajersko analiziranje interpersnoalnih odnosa.
Dedin izbor
14. The Watcher
Ako se ostavi po strani “inspiracija stvarnim događajima” i kljakave scenarijske odluke, satirična opsesija Amerikanaca “američkim snom” i neumornom potrebom da pripadaju višem staležu, iako grcaju u klizavim uslovima srednje klase, u slučaju “The Watcher”, karakterno slično Kingovom “Isijavanju” fokusiran je na poziv, uslovno rečeno, uklete kuće. Umesto natprirodnih sila u ostvarenju Rajana Marfija umešane su mnogo gore sile – ljudske i njihove ponekad neutemeljene fantazije da pripadaju negde gde im zapravo nije mesto.
13. Slow Horses
“Slow Horses” kao manijak u parku vešto krije polovinu sezone “golu istinu” ispod olindralog mantila. Kada se konačno ogoli uz više nego dovoljno surovih šala i nepopravljivo jezivih aktera koji će zakuvati ovu čorbu postaje savršen miks komedije, trilera i akcije.
Na sve to ne smem nikako da zaboravim Gerija Oldmena. Uloga mrzovoljnog cinika koji bi te radije pljunuo nego potapšao po ramenu za dobro obavljen posao postala je rutina za glumačkog veterana. Ipak, neodoljivi šarm verbalnog sadiste koji živi za kvalitetnu uvredu na račun grupice neuspelih bivših agenata Vojne obaveštajne službe Park čini otelotvorenjem klasične šefovske stoke, koji ispušta otrovne gasove (doslovno), ali i toksične strelice jezikom, koji da može slomio bi svaku kost u telu.
12. Black Bird
Adaptacija autobigrafije “In with the Devil: a Fallen Hero, a Serial Killer, and a Dangerous Bargain for Redemption” Džejmsa Kinija kao mutant True Detective i zatvorske drame “Time” je ogromna kandža koje se izvlači ispod kreveta, hvata za nogu i povlači u mrak, bez želje da se odbranite. Mirno dopuštate da vas na trenutke maestralno jeziva i zlokobna gluma Pola Voltera Hausera kao Larija Hila obuzme do te mere da više niste sigurni da li vam je žao nesrećne duše koja je večito tužna, ali nešto u njoj mračno tinja ili se gnušate njegove zablude da je bezdušna Sotona kojoj će i pakao biti tesan.
11. Servant 3. sezona
Prelazak preko praga porodice Tarner, po treći put, ni najmanje nije fokusiran na Džerika, Šona, Doroti i njenog večito alkoholisanog i našmrkanog brata Džulijana, već su sva svetla uperena u Lijen. Paranočina devojka je uverena da njena “bivša porodica” dolazi po nju, ali i po dečaka. Melanholična i skandinavska atmosfera “Servanta” je i dalje tu, sa pečatom religijske simbolike hrišćanstva i priviđenja. Kao što se u svim biblijskim noćnim morama prvo jave glasnici, a potom se dogodi ono najgore, tako je i u “Servantu” čija crno-komična i horor atmosfera na momente je toliko zbunjujuća da niste sigurni ni šta gledate, ali jedva čekate da vidite šta će se desiti.
10. Raised by Wolves 2. sezona (otkazana)
Subverzivni ton novog početka “Vučjeg vaspitanja” odvija se u Tropskoj zoni Keplera-22b okruženog kiselim morem. Umesto suvog racionalizma i grupe ljudi koji veruju u slobodnu volju, sačekaće nas neobično biotehnološko stvorenje koje je svojevrsni glas koji daje nadu, uvodi red, pa ako i treba pridržava za ruku svoje poklekle poklonike. Još jedan bog je pred nama.
Neprestano referenciranje biblijskih ideja u prvoj sezoni, koju je jedan deo publike narativno banalizovao, nesvestan zašto i zbog čega Guzkovski forsira ideju rađanja džinovske zmije iz utrobe androida Majke, dobija svoj maestralni obrt u drugoj sezoni.
Naime, pravo ime Majke je Lamija. Još jedna briljantna referenca koja daje maestralan kontekst i prostor za debatu o novom poglavlju serije. Lamija u grčkoj mitologiji, ćerka Posejdona, boga mora, i ljubavnica svemogućeg Zevsa posle prokletstva ljubomorne Here, Zevsove supruge, pretvorila ju je u zmijoliko stvorenje koje je osuđeno da do kraja večnosti ubija i jede tuđu decu uz dodatnu kletvu da gde god da Lamija pogleda vidi beživotna tela svojih žrtava.
Na veliku žalost najverovatnije nikada nećemo videti šta će se desiti dalje u “Raised by Wolves” i zato će dobiti svoje mestašce na ovoj listi.
9. The Patinet
Voajerska priroda “The Patient” poput presluškivanja terapije sa serijskim ubicom od kojeg i sam đavo zazire od nepoverenja koliko god bila intrigantna zbog premise – šta li se to mota po glavi nečoveka, je pogrešno drvo za lajanje.
Mini-serija od 10 epizoda čije je prosečno trajanje dvadesetak minuta, osim finalne epizode od 46 minuta, nije priča o pacijentu, kako bi mnogi pomislili, već o Alanu Štrausu. Epizode introspekcije, unutrašnjih monologa, pasivne-agresije jer se sin Ezra okrenuo judeizmu i neizbrisivog osećaja da je za sobom ostavio razorenu porodicu posle smrti supruge je stub temeljac “The Patinet”. Distanciarno i hladno prisustvo Sema Frotnera i generalna nesposobnost da izrazi svoja osećanja ostavljaju prostor za oslikavanjem psihološkog profila čoveka koji bi trebalo da mu pomogne. Nemila situacija u kojoj se našao Štraus je ona u kojoj doktor postaje sam svoj pacijent.
8. House of the Dragon
“House of the Dragon” je čistokrvna politička drama sa povremenim akcionim i fantazijskim elementima. Umesto mističnih proročanstva i eterične simbolike sa horor elementima osnova serije počiva na masovnim dijalozima i dramaturgiji a la Čarls Dikens.
Drugačije ne mora da znači da je bolje ili gore, samo je drugačije i “House of the Dragon” je zaista druga vrsta aždaje.
7. The Devil’s Hour
Najpoštenije je reći – skriveni dijamant Amazon Prime-a koji nije dobio dovoljno pažnje. Debitovao je u nezahvalnom trenutku dok su gospodarili “House of Dragon” i moderna verzija “Gospodara prstenova”, pa je ostao u senci epske fantastike i loše marketing kampanje.
Ovaj fantastični natprirodni triler prati zlokoba život socijalne radnice koja se ceo život u budi u “đavolji čas” tj. u 3:33 ujutru. Opsednuta vizijama koje je zavaravaju i katatoničnim stanjem sina Ajzaka koji ne pokazuje nikakve emocije nije ni svesna da je neko drugi opsednut njom i njenim naslednikom.
6. Bad Sisters
“Bad Sisters” zasnovan na belgijskoj drami “Clan” žanrovski i tematski najbliža je “Big Little Lies”, ali na irski način. Irska serija sa duhovitim i ledenim crnim-humorom u toku, mora se reći, predugih 10 epizoda nudi više nego dovoljnu dozu drame, fantastičnih likova, misterije i na kraju krajeva društveni osvrt na veličanje sociopatskih pojedinaca koji se uspešno migolje u svim sferama društva koristeći se isključivo svojim narcističkim porivima.
5. Hacks (2. sezona)
“Proveli smo noć zajedno, a sledećeg jutra se ubio“, grcajući kroz suze priča Ejva o tragičnoj avanturi iz Las Vegasa svojoj šefici Debori Vans koja bi možda i napravila tužnu grimasu, ali joj sveže izvedeni fejslifting na njenom licu ne dozvoljava ni da trepne. Umesto reči utehe, Debora imala je srpemne reči koje su svojstvene samo njenom smislu utehe drugih: “Pa, dobro. Barem ne moraš da brineš o tome da li će ti zvati da opet izađete“. Crno-komični spektakl od scene koji se preliva od srceparajuće drame u histerični smeh je slika i prilika dve sezone striming brilijanta “Hacks”.
4. The Serpent Queen
Provokativna priroda serije igrajući se sa istorijskim periodom 16. veka ne odlazi u apsurd i komičnu banalnost koja je uništila konkuretnsku seriju “The Great” o Katarini Velikoj, već dobro zna kad je vreme za dobar komični momenat i kad je vreme da zavitla sekirom prema publici, ostavljajući u kadru živopisne – ponekad duhovite, a neretko zlokobne likove od kojih vas podliazi jeza. Na kraju krajeva kao i sama špica od buntovne muzike do satirične melodije tanka je dlaka. Nečija će ostati da viori za vreme Katarine de Mediči, a nečija će nespokojno i ukleto da prkosi iz proklete zemlje. I svaki sekund sa tom dlačicom biće đavolski zabavan.
3. 1899
Serija Barana Bo Odara i Jantje Friese kao i “Dark” ne može i ne želi da budu po svačijoj volji, ali kompleksni univerzum koji skida sloj po sloj i ko zna kuda će nas odvesti do samog kraja je provokativan, kompleksan, dramski šaren i kreativno intrigantan. Iz ranijeg iskustva jasno je da Friese krije barem još tri velike priče u ovoj manjoj. Prvo veliko otkriće nas je sačekalo na kraju prve sezone, a ko zna koja nas tek babuška čeka do kraja – ona koja je 1899. godinu i sve ostale koje slede stavila u pogon.
2. Severance
Kada briljantna uvodna špica, glumačka postavka, estetika, britak i beskrajno duhovit scenario i misterija se udruže dobija se zasigurno serija koja ostavlja neizbrisiv pečat na koži. Pogodna je za debatu, kritičku svest i zahvalnost da posle dve bolno dosadne striming godine prepune adaptacija i jeftinih komercijalnih trikova konačno postoji dokaz da dobrih ideja još uvek ima. Jer smo već bili spremni da viknemo – oslobodi me od zamoronog sadržaja.
1. White Lotos (2. sezona)
U neočekivano dobroj striming godini, druga sezona “The White Lotus” je nadžanrovski dijamant. Naizgled sjajan i skupocen, a u svojoj suštini kompleksan i karakterno isprepletan kao misli uspaničnog čoveka. Svim gostima i lokalcima “Belog lotosa” je lako suditi, ali za kratak životni vek čoveka na kraju dana na Siciliji dobro je pitanje – biti odgovoran prema sebi i promeniti sve ili pak pustiti da problemi kao mrtva tela plutaju u moru, dok mirno kraulom prolazimo pored njih.