Sigurno ste barem jednom pomislili da li ima bilo kakvog oblika života posle smrti. Ako život posle smrti izgleda kao u belgijskoj seriji “Hotel Beau Sejour”, onda neka hvala lepo, večni mrak je sasvim u redu.

U popularnoj literaturi i kinematografiji često je obrađivan koncept zagrobnog života. Od iskonskog besa preminule osobe koja proganja nevine pojedince u japanskom rimejku “Grudge“, pa do izgubljene duše koja je iznenadno umrla i ne zna kako da pobegne iz vremenskog i prostornog rascepa u filmu “Lovely Bones”.

“Hotel Bead Sejour” je kombinacija prethodna dva primera. Tinejdžerka Kato budi se u gradskom hotelu i ubrzo saznaje da ju je neko ubio.

Foto: Netflix / Screenshot

Prva pomisao Kato je da je u pitanju lucidan san ili halucinacija i brže bolje trči svojoj kući. Umesto besne majke i očuha, u svom domu videće zabrinutu majku koja je ne vidi. Zapravo, Kato skoro niko ne vidi, osim petoro ljudi. Drugarica iz škole, sestra iz drugog braka njene majke, biološki otac, šef policije i njegov sin koji se upravo vratio iz mentalne institucije su jedine osobe u gradu koje mogu da vide Kato.

Devojka se ne seća šta se dogodilo u noći kad ju je nepoznata osoba ubila čekićem. Poslednje sećanje ima na lokalnu proslavu grada. Utučeni otac i notorni alkoholičar nije siguran da li mu se ćerka priviđa, drugarica je pronašla podatke na internetu koji govore da je moguće da duh ostane zaglavljen u dva paralelna univerzuma, sestra je ubeđena da je Kato živa i da se ruga drugima, šef policije odbija da prizana šta vidi, a njegov sin je bio u mentalnoj instituciji zbog halucinacija, pa mu mrtva devojka nije nikakva novina u životu.

Kato zaroboljena između dva sveta pokušava da uđe u trag uz pomoć ljudi koji je vide ko je kriv za njeno ubistvo. I dok agentkinje koje rade na slučaju kopaju po prljavštini njenog života, neko drugi mudro ćuti i krije krvavu ruku.

Foto: Netflix / Screenshot

Već je postalo opšte poznato da za dobar triler treba se obratiti skandinavskim zemljama, ali belgijski reditelji i scenaristi u poslednjih pet godina su sjajna evropska konkurencija na polju trilera.

Kompleksna, neo-noir, detektivska priča koja samo malo podseća na prvu sezonu “True Blood” je poslastica za sve ljubitelje ovog žanra. Ako vam se svidela serija Tabula Rasa, onda ćete ovu još više voleti.

Na kraju krajeva ako Stiven King kaže da je ovo njegova omiljena serija koja će se dopasti onima koji inače ne vole supernatural elemente, ko smo mi da se ne složimo.

Pročitaj i: 

Tabula Rasa: Najbolji triler u poslednjih 10 godina

Killing Eve: Ako je ne gledate, ne znate šta propuštate