Negde na polovini filma devojka iza mene je prokomentarisala: “Nije uopšte strašan kao što pričaju“. Ubrzo potom dečko i devojka koji su sedeli do mene su bili jednoglasni da su se smorili i napustili su bioskop, i posle najblaže rečeno bizarnog finala momci koji su sedeli u redu ispred mene su se složili da “Nasleđeno zlo” nema nikakve veze sa životom i da su prevareni.
Sad zamislite hipotetički da se “Rozmarina beba” Romana Polanskog nikad nije desila i da je premijerno prikazana ove godine. Kakve bi bile reakcije? Ili alternativna opcija. Neko voli horor žanr, nikad nije gledao kultni klasik Polanskog i konačno ga odgleda- šta li će reći?
Stavljam glavu na panj u duhu “Nasleđenog zla” u kojem glave lete kao u carstvu Crvene kraljice “Alise u zemlji čuda” da bi se ljudi opasno smorili.
Jedan deo publike i kritičari se uopšte ne slažu da je “Nasleđeno zlo” tako dobar horor kao što im je obećano u trejleru. Publika misli da nije problem ni to što nije strašan, već što nije dobar.
Pre nego što pređem na detaljnu analizu u čemu je problem i o čemu se radi u filmu, samo na trenutak da vidimo kako film ocenjuje publika, a kako kritičari.
IMBD rezultat je 7,7 na osnovu 25.000 glasova. Što znači da je publika koja je odgledala “Nasleđeno zlo” više nego zadovoljna.
Na sajtu Rotten Tomatoes situacija je nešto drugačija. Lično više preferiram Rotten, nego IMBD jer je raznovrsniji što se tiče ocena i komentara i lakše je stvoriti sliku koliko je nešto za vas ili nije. Dakle, kritičari kažu 90%, publika 55%. Ocene se poprilično razlikuju.
Najlakše bi bilo reći da je publika nezahvalna i da je postala previše razmažena i lenja. Ima istine da masovna publika nema želudac za indi i arthouse filmove u čiju kategoriju spada “Nasleđeno zlo”. Međutim, glavna caka sa ovim filmom je mnogo razbacanih detalja koji padaju u drugi plan, pa publika na kraju filma ne vidi uopšte zašto se desilo ono što se desilo i glavno pitanje – zašto nije strašan kao što su im obećali?
Pre nego što pređem na deo teksta koji treba da pročitaju oni koji su gledali film važno je istaći jednu bitnu stvar. Reditelj Ari Aster je prvobitno film zamislio kao mračnu porodičnu tragediju, ali je kasnije dodao element košmara koji se upliće u konačno razrešenje priče.
“Nasleđeno zlo” je definicija tragedije, kao što je i “Ubistvo svetog jelena“. I mnogim stvarima podseća na narodna verovanja koja su zastupljena kod nas, odnosno, ako neko u familiji uradi nešto jako loše gotovo je izvesno da će čitava loza ispaštati zbog greha koji je počinjen. Sad je pitanje kakav je greh u pitanju i koja kazna očekuje buduće naraštaje.
PAŽNJA SPOJLER: SAMO ZA ONE KOJI SU GLEDALI FILM I ZA RADOZNALE
Priča prati četvoročlanu porodicu Grejem. Široki kadar koji otvara film prikazuje minijaturnu repliku kuće u kojoj žive Grejemovi, a onda poput iluzije kamera zumira Piterovu sobu, ali on zaista leži u tom minijaturnom krevetu, a potom ulazi njegov otac Stiv da ga probudi kako bi stigli na sahranu Piterove bake i Stivove tašte. Ovo je prvi znak da sve što se događa je orkestrirano, odnosno unapred isplanirano.
Elen, majka Eni Grejem, je preminula posle teške borbe sa demencijom. Na sahrani se pojavljuju ljudi koje Eni nikad nije videla, ali ona zna da je Elen celog života bila tajnovita žena o kojoj je malo ko znao.
Sledeći znak za uzbunu je pismo koje Eni pronalazi u kojem se Elen izvinjava za težak život koji je njena ćerka imala, ali obećava joj da će stvari biti dobre posle njene smrti. Naime, Enin otac je patio od depresije i izgladnjivao se sve dok nije umro. Njen brat je patio od šizofrenije i bio je ubeđen da je majka usadila u njega ljude što je rezultiralo da se obesi u porodičnoj kući.
Zanimljvio je da Eni nikad nije želela da njena majka priđe njenom sinu prvencu Piteru, ali zato joj je dozvolila zbog osećaja krivice da bude bilska sa njenim drugim detetom – ćerkom Čarli.
Ovde leži ključ priče. Naime, Eni je potiskivala šta je i ko je bila njena majka, i zašto je njenoj majci bilo bitno da Eni rodi dečaka. Zbog pritiska i sumnje šta je cilj gospođe Grejem, Eni je mrzela svoje prvo dete Pitera i nikad ga nije želela. Ne zato što ga ne voli, već zato što je duboko potiskivala nesreće koje su se desile njenom ocu i bratu i znala je da će isto se desiti i Piteru.
Priča ima tri bizarna obrta i gomilu pratećih događaja.
Prvi bizarni obrt je telo Elen Grejem. Neko ga je posle njene smrti izvadio iz groba i stavio ga na tavan kuće porodice Grejem.
Drugi bizarni obrt je smrt Čarli Grejem u prvoj polovini filma koja je poginula nakon što je u panici zbog alergijske reakcije otvorila prozor u automobilu koji je vozio njen brat kako bi udahnula vazduh, ali umesto kiseonika udarac glavom u banderu se završio grotesknom scenom.
Treći obrt je ponovo Elen Grejem i njena prijateljica Džon. Elen je bila vođa kulta jednog od osam čuvara pakla – Pajmona. Cilj skupine je bio da demona koji je najčešće oličenje kreativnosti i umetnosti (otud Enina opesesija za pravljenjem minijaturnih replika i Čarlijevi totemi koje pravi od životinja) smesti u telo živog čoveka. Elen je pokušala da to izvede na svom sinu koji je izvršio samoubistvo što je rezultiralo nervnim slomom oca koji se izgladnjivao do smrti.
Ovde dolazi novi mini obrt – Pajmon se jedino pravilno manifestuje u muškom telu, a žena može samo da ga prenese (ovo je ujedno aluzuja na teže mentalne poremećaje) Bizaran splet okolnosti je sledeći. Elen kao vođa kulta je prizvala demona i dopustila mu da joj njeno telo bude domaćin jer je žena. Nije uspela da ga prenese na sina, ali zato se nameračila na unuka Pitera, ali njena ćerka joj je zabranila da mu prilazi.
Elen je pre smrti angažovala svoje saborce iz sekte da se pobirnu da Pajmon dođe do Pitera. Ali, zlo prelazi samo nakon što se odseče glava onog u kome demon prebiva. Ovaj mitološki aspekt je najbizarniji u čitavoj priči jer žene u porodici Grejem će sve ostati bez glave.
Telo Elen je sekta iskopala iz groba i ostavila je obezglavljenu na tavanu Grejemovih. Demon je potom prešao na Čarli jer je baka bila bliska sa njom i dojila ju je kao dete jer je Eni bila pod stresom nakon drugog porođaja. Ova konekcija je veznik za demona. Nesreća u kojoj je Čarli ostala bez glave je omogućilo demonu da se preseli dalje, ali pre toga Elenina prijateljica Džoan se postarala da se zbliži sa Eni i ubedi je da može da komunicira sa mrtvom ćerkom uz pomoć bajalice, ali je bajalica otvorila vrata da Eni postane domaćin pre nego što zvanično Pajmon dođe do Pitera.
Posle šokantnog finala u kojem Eni sama sebi otkine glavu, demon dolazi do svog željenog tela – Pitera. Sve se završava kamerom koji se udaljava od Pitera i njegovih sledbenika i ponovo dobijamo sličnu kompoziciju kao na početku. Od sobe kadar postaje minijaturna replika kuće Grejemovih i čuje se urlik sledbenika čuvara pakla.
“Nasleđeno zlo” je na kraju balade tragedija. Jeziva, teška, iščašena tragedija u kojoj su ispaštali ljudi koji su samo želeli normalan život posle mnogo muka, ali smrt jednog porodičnog člana baca tamnu senku na njihove tužne i nesrećne živote.
“Nasleđeno zlo” će sigurno biti omraženi film ove godine, ali zbog fantastičnih elemenata koji se tiču mentalnih problema, porodične dinamike, nesreće, tugovanja, smrti bliskih ljudi i bizarnog obrta na polovini filma kad vreme prođe i kad dođe pravo vreme – imaće etiketu horor klasika. Nažalost, nije još vreme za ovakve filmove u trenutku kad je horor film duh koji iskače iz mraka.
Pročitaj i: