Traumatični događaji iz detinjstva i potisnuta ružna sećanja imaju tendenciju da nas ošamare u odraslom dobu. U većini slučajeva se reflektuju u vidu problematične interpersonalne dinamike, veoma introvertne prirode ili manjka socijalnih veština. Simptomatično je da u ranom detinjstvu igračke držimo blizu sebe, ali tajne još bliže. Roman Stivena Kinga “Gerald’s Game” iz 1992. godine možda počinje kao najgora noćna mora koja može da se dogodi bračnom paru koji pokušava da ponovo potpali ugašenu strast, ali iz nesrećnog događaja se kriju mnogo dublji problemi koji datiraju iz najranijeg detinjstva.
Razdragani početak filma predstavlja Džesi i Geralda. Bračni par koji posle mnogo godina provedenih zajedno shvata da je došlo vreme da se njihov brak revitalizuje. Nepostojeća seksualna aktivnost, stalna odsutnost Geralda zbog posla i povučenost Džesi nisu ništa doneli dobro u njihovom međusobnom odnosu. Par je ubeđen da će seksi vikend u iznajmljenoj kući na jezeru ponovo oživeti ugašeni odnos između Džesi i Geralda. Ovo nije spojler, ali odmah da vam kažem ljubav će doslovno umreti.
Po dolasku u kuću Džesi će biti iznenađena Geraldovim seksualnim preferencijama o kojima ništa nije znala u toku braka. Njegova fantazija vezivanja partnerke i glumatanje provalnika koji želi da siluje bespomoćnu ženu, ozbiljno će uznemiriti Džesi. Posle višestrukih molbi da joj skine lisice jer joj se ne sviđa kuda seksualna igra ide, Gerald neće stići da pronađe ključ jer će na krevetu dobiti jak srčani udar i umreti. Što bi naš narod rekao – duplo golo.
Izbezumljena Džesi ima više od jednog problema. Pored toga što je vezana i nema ko da joj pomogne, muž joj leži mrtav, lokalni vučijak je ušao u kuću i povremeno odgrize po neki deo mrtvog Geralda, a onda nastupa nervni slom.
Kako bi se Džesin um odbranio počinje da joj se priviđa suprug (ali živ da življi ne može biti) i alternativna verzija nje koja je uspela da skine lisice. Međutim, halucinacije su njen ego i superego. Verzija Geralda je pesimistična i cinična, dok je Džesina verzija racionalnija. Čitavu stvar zakuvava veče jer je nesrećna žena sigurna da neko stoji u uglu sobe. Ona ubeđuje sebe da je u pitanju još jedna halucinacija, ali njena druga halucnacija – Gerald, govori joj da ljudi pre smrti obično vide nekoga ko želi da se pozdravi sa njima.
Mučna borba sa samom sobom i lisicama koje ne može da skine Džesi će odvesti na mesta koja je odavno spakovala u kutiju “zauvek zaboraviti”. Upravo ono što pokušava da potisne je rezultat njenih životnih okolnosti i situacije u kojoj se našla.
“Gerald’s Game” pored svog psiho-triler aspekta zalazi u tematiku seksualnog zlostavljanja, represije, manipulacije i negiranja stvarnosti.
S obzirom da se najveći deo filma odigrava u jednoj prostoriji, reditelj Majk Fleningen (koji je napravio fantastični “Hush“) u saradnji sa glumcom Karlom Guđino (Džesi) uz pomoć britkih dijaloga i poigravanja uma glavne junakinje, uspeo je da učini film dinamičnim i interesantnim. “Gerald’s Game” je podjednako bio izazov za Felningena i za Guđino. Njegov posao je da ispali sve kečeve i film učini paranočino klaustrofobičnim, a Guđino se pobrinula da ostavi najbolje glumačke minute upravo u ovom filmu.
“Gerald’s Game” krije mnogo iznenađenja i najveće ostavlja za kraj. Iako sve deluje kao survivor priča, kako se klupko bude odmotavalo otkriće mnogo toga o Džesi, ali i o onome što je videla u sobi u kojoj je bila vezana.
Pročitaj i:
Posle filma “Hush” zaključajte vrata i zatvorite sve prozore