“First Reformed”: Film posle kojeg će vam se mozak pretvoriti u kašu

Da li će nam Bog oprostiti? Hrišćanska mantra o oproštaju brine brojne vernike širom sveta koji nisu sigurni da li je njihovo poimanje smrtnog greha ekvivalent božanskom sudu pred kojim će pre ili kasnije morati da polažu račune. Religijski fanatizam i društveno-aktivistički fanatizam hodaju gotovo na istoj ivici noža i potežu pitanja na koja niko nema odgovor. Prvi će dobiti objašnjenje, prema njihovim uverenjima, kad pređu liniju života i smrti, dok ovi potonji traže odgovor odmah, ali ga za života najverovatnije neće dobiti. Reditelj Pol Šreder u filmu “First Reformed” ostavlja ogroman znak pitanja nad dilemama glavnih likova čija uverenja mogu biti daleka ili strana onima koji ne dele njihovo viđenje svetovnog života, ali na kraju dana i najgori egocentrik se pita da li će mu se oprostiti za sve što je učinio kad se svetla ugase.

Šrederovo viđenje religije, modernog sveta, neo-kapitalizma, ekologije i poimanje greha u “First Reformed” je sve ono što je želeo da kaže Daren Aronofski u ekstremnoj bibliskoj alegoriji “mother!“. Dva filma tehnički i narativno nemaju nijednu dodirnu tačku, ali i jedan i drugi se pitaju šta smo to uradili planeti na kojoj živimo i šta to ostavljamo u amanet svojim naslednicima. Ekološki ugrožena, religijski sukobljena, politički razorena i socio-ekonomski segmentirana planeta nikad više nije delovala kao najnepoželjnije mesto za živeti.

Apstraktan narativ u odnosu na standardni podeljen u tri čina sa jasnim definisanjem – uvod, razrada, zaključak, u slučaju “First Reformed” gledaoca ume da pošalje u zadnju klupu i neretko u ćošak kao vid kazne što ne prati na času i nema nameru da posveti pažnju onome što gleda. Šrederov najnoviji film je zagonetka koja nema nameru da se dodvorava masovnoj publici i konzumetima filma koji na umetnost gledaju kao limenku gaziranog pića – dobro je samo dok se pije, a onda se baci u smeće do sledećeg puta. 

“First Reformed” je izazov sa narativnim preprekama koji nakon što na ekranu zavlada crnilo traži da se zapitate i zabrinete podjednako kao i glavni akteri.

Foto: First Reformed / A24

Sveštenik Ernest Toler (Itan Hok) je odlučan u ideji da jednu godinu posveti pisanju dnevnika. Ne želi elektronski ili audio zapis, njegov cilj je da iskreno piše o svemu što mu se događa, a potom da uništi sve što je zapisao. Tolerova religijska ubeđenja nisu poljuljana, ali posle smrti sina kojeg je poslao u sigurnu propast (rat u Iraku) i odsustva obaveznih molitvi oseća potrebu da svoj svetovni život jasno definiše pitanjima na koje vrhovnici crkve nemaju odgovor ili na njih ostaju potpuno gluvi.

Ignorisanje alkoholičarskih navika, tupog kašlja, krvave stolice i izbegavanje odlaska lekaru dodatno ometaju Meri i Džozef. Bračni par prolazi kroz krizu zbog Džozefovog viđenja zajedničkog života sa suprugom. Uplašena Meri posle liturgije traži od Tolera da popriča sa njenim suprugom koji se zalaže za prekid trudnoće njegove supruge. Kao i svaki dobri hrišćanin Ernest jednog popodneva odlazi u posetu bračnom paru kako bi čuo Džozefe razloge za radikalni potez.

Sveštenik Toler u objašnjenju Džozefa vidi zabrinutost za svet u kojem živimo i pita se “Da li će na Bog oprostiti” za sva zla koja smo počinili planeti Zemlji koja se ne čini sigurno mesto za buduće naraštaje.

Ernest Toler će biti više nego umešan u život bračnog para koji će ostaviti neizbrisiv trag na njegov život, ali i na ljude oko njega.

Foto: First Reformed / A24

Za moderne standarde neobična 4:3 ratio forma filma, umesto 16:9 ili 16:10, i kompozicija kadra koja je isključivo fokusirana na centar dok krakovi čine prostor koji popunjava scenu je referenca na ranije radove Pola Šredera (Taxi Driver, Light Sleeper) koja stvara utisak da su likovi spakovani u kutiju u kojoj se život odvija van njihove kontrole.

Vrlo slično tragičnim viđenjem života u “Hereditary” u kojem su događaji orkestrirani unapred i ujedno neizbežni, tako i u “First Reformed” vizuelni narativ paralelno teče sa radnjom i daje suptilne znake bespomoćnosti i očaja sveštenika Tolera čiji je život zarobljen u mirnom dugom kadru.

Ekspozicija narativa u finalnom činu je maestralno izvedena i ostavlja pitanje za kraj koje je isključivo namenjeno gledaocu kako bi ga sam rastumačio.

Itan Hok i Amanda Sajfrid, naročito Sajfrid, dobili su uloge života čija zahtevnost i neophodna glumačka akrobatika je rezultirala najboljim scenama u njihovom filmskom katalogu.

Na kraju “First Reformed” je težak, provokativan i zahtevan film koji se nikako ne preporučuje onima koji su poklonici mejnstrim komercijalnih filmova. Tonski kontrast scenografije i radnje apeluje da u životu mora da bude tame da bi bilo i svetlosti.

Pročitaj i:

Odličan film sa šokantnom završnicom

Filmovi koji ljudi mrze, a zapravo su genijalni

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije