Film “The Turning”: Odličan film koji nikad nećemo videti

“The Turning” inspirisan kultnim romanom Henrija Džejmsa “Okretaj zavrtnja” (The Turn of the Screw) koji je objavljen davne 1898. godine u prethodne četiri godine je prošao sito i rešeto, najviše rešeto, pre nego što je konačno snimljen.

Početak kraja

Prva verzija filma nosila je naziv “Haunted” i bila je ideja Stivena Spilberga i reditelja Huan Karlosa Fresandila. Projekat preko kojeg je stajala etiketa “najveća želja fimskog veterana” poslata je bestraga 2016. godine, nakon što se Spilberg pobunio zbog prepravljanja scenarija koji je na drugačiji način predstavio narativ, likove i događaje u finalu. Filmski mag želeo je da se vrati horor žanru, ali kad je video kakvo je zlo počinjeno njegovom čedu, pet nedelja pre početka snimanja više nije želeo da se javi na telefon. Obračun na relaciji kompanija DreamWorks i Universal, kao i otkaz koji je dao Stiven Spilberg, rezultirali su brzom realizacijom projekta na koji je već bačeno 17 miliona dolara, a nije snimljen. Umesto “Haunted” dobili smo “The Turning”, tehnički isprepravljanu verziju Spilbergovog filma, koji je na svu muku dodatno iskasapljen pre nego što je zvanično pušten.

Kroz devedesetominutni hod velelepnim zamkom naziru se pračići prvobitnih ideja, ali one u ovoj verziji ne vode nikuda. Zapravo, vode do tri različita finala, ali doći ću i do toga (neću reći šta se desilo), koji su posledica kreativnog sukoba između prvih i poslednjih scenarista. Kako bi se svi podmirili, skoro svako je ostavio svoj mali pečat na celu priču koja u poslednjim minutima deluje kao namerna sprdnja i potpuni rez od ostatka filma. Stiče se utisak da na kraju počinje neki drugi film koji do tog trenutka nismo gledali.

Izvolte u salonu

Roman Henrija Džejmsa “Okretaj zavrtnja” dobiće još jednu šansu ove godine jer će biti stub priče druge sezone “The Haunting of Hill House“. Fascinacija delom koje je starije od jednog veka nije posledica želje da se adaptira čuveni gotski horor, već stotine književnih analiza istog koje su se menjale iz decenije u deceniju. Minimalistička priča o guvernanti koja čuva siročad i suočava se sa neobičnim događajima, sredinom porošlog veka izazvala je sukob epskih proporcija između analitičara koji su ukrstili kritiča pera. Tumačenje romana Henrija Džejmsa je otišlo toliko daleko da su primećeni metaforični segmenti priče koji aludiraju na teška psihička stanja, ali i na okultizam.

Dakle, nekih 150 strana iz 1898. godine intrigira i inspiriše kreativce decenijama koji evidentno ne mogu da se dogovore kako na kraju da predstave naizgled jednostavnu horor pričicu o ženi koja čuva čudnu decu.

U fimu “The Turning” Kejt Mendel dobija ponudu života. Učiteljica treba da spakuje kofere i preseli se u izolovanu vilu na kraju grada kako bi radila na edukaciji devojčice Flore koja je nedavno postala siroče. Neko bi rekao – ništa lakše. I možda bi bilo, da Florin stariji brat Majls se ne ponaša kao psihopata iz “We Need to Talk About Kevin”, ali i da ne postoji crni oblak nad životima četvoro ukućana vile – Flore, Majlsa, Kejt i kućepaziteljke gospođe Gros.

Flora kao mala pokretna iskra sreće, pasivno-agresivni Majls i misteriozna gospođa Gros otežaće život Kejt Mendel. Deca će je dovoditi do ludila kapricioznim ponašanjem, kućna pomoćnica uporno će insistirati da devojčica ne sme da napusti kuću i učiteljici je zabranjeno da poseti istočni deo zamka.

Što bi rekli – učiteljice vrati pare i beži kući.

Neko u je “Universalu” pogledao “The Turning” i rekao – objavljuj! Osobi dajte otkaz 

Početak “The Turning-a” obećava klišeirani generički horor film o ukletoj deci ili kući. U svom mediokritetskom sjaju tridesetak minuta su pristojan uvod u nešto što bi trebalo da ubije vreme i dovede do zaključka – kuću proganja zli duh. Ali, cvrc.

Narativ otvara bezbroj mogućnosti i opcija jer ponašanje Majlsa i njegove sestre sugeriše da postoji nešto mnogo gore od babaroge u podrumu. Vizuelni znakovi pored puta, pa čak i pozdinska priča učiteljice namiguju da put ka kraju nije tako linearan kako se čini. Na nesreću jako brzo se vide banalne boljke filma.

Sad već dosadan i odbojan način zastrašivanja publike atmosferu zakucava za patos, dok se događaji nelogično i bez ikakvog smisla i reda odvijaju. Vrhunac je finale koje najblaže rečeno nema veze sa životom, takoreći ni sa čim, i to što postoje tri načina na koji se film odjavljuje dodatno raspiruju bes i nevericu, jer je nemoguće da se ne postavi pitanje – kako smo došli do nečega što se nije događalo.

U čitavoj histeriji priče primetno je da je došlo do raskola u pravljenju filma jer narativ vodi na jednu stranu, pa na drugu, pa se nešto desi, pa nije više ni važno i na kraju se završi onako kako je neko zamislio – ali, njegov deo priče pre kraja nije ubačen u finalni proizvod.

“The Turning” je najbolji primer da dobri glumci i dva pristojna kadra ne čine film jer kad nema priče, nikavi obrti, naročito nelogični i neutemeljni, ne mogu da je spasu. Samo jedan zavrtanj na daljinskom upravljaču od muke.