Ključ u bravi savremenog doba je informacija. Ko je se prvi dočepa, taj je gospodar odaje koje se krije iza zablindiranih vrata. Ne baš tako davno, dobra informacija kao dobar trač brzo bi putovala sve dok ne stigne do željenog cilja. Na tom putu promenila bi kožu i oblik mnogo puta, pa bi do željene odrednice pristigla u obliku mutanta. Danas informacija je diskutabilna đavolja rabota. Momentalno je pod lupom, analizom, debatom, upitnom verodostojnošću ili je u najgorem slučaju opkoljena pitanjem – kako li se izmigoljila na površinu? Zapravo, danas ih toliko ima da su ljudi oguglali na njih. Više ne veruju ni stručnim informacijama, ni poverljivim, ni tračerajskim jer previše svega dosadi, a i svi smo postali “previše pametni” za pouzdanu reč. Bivšeg kapetana Džefersona Kajla Kida krajem 19. veka u Severnom Teksasu narod bi dočekao oberučke. Nije bio prosvetitelj kao Dositej Obradović, ali je njegovo prisustvo donosilo ono što oni nisu mogli da imaju – informaciju.
Kapetan Kid otresao je sa ramena prašinu Građanskog rata i umesto puške, političke, nacionalne i rasne zagriženosti, čvrsto drži svežanj novina dok putuje ruralnim krajevima šokirajući, zabavljajući i informišući ljude šta se događa u svetu čiji su deo, ali ništa o njemu ne znaju. Bivše vojno lice nije analitična persona u jutarnjem programu koja tumači tekstove i naslove u štampi, već direktni izvor informacija. Njegova uloga je da okupi stanovnike mesta i pročita im sve o političkim peripetijama oko amandmana, epidemiji meningitisa i po koju tabloidnu žvrljotinu.
Čovek koji ima sve u svojim rukama i dobro razume svet oko sebe jednu stvar nikako ne može da prokljuvi – plavokosu devojčicu. Iako ju je nazvao Džoana, na osnovu dokumenata koje je pronašao na mestu na kojem ju je zatekao, njeno poreklo i jezik ne razume. Engleski ne priča, ali zato parla kajova-tanonskim jezikom. Devojčica poreklom iz Nemačke bila je dugogodišnja zatočenica američkog plemena, ali bez sećanja na najranije detinjstvo. Na svom jeziku doziva majku i oca, ali bezuspešno, niti je kapetan razume, niti je oni čuju, niti svet kojim trenutno hoda.
U stilu klasične narativne Odiseje “News of the world” putuju tragom kapetana kao očinske figure koji traži utočište i dom za devojčicu. Tematski i scenarijski priča je satkana sa idejom da izazove emociju, empatiju, veru i ono najbitnije za filmske radnike – validaciju do strane Akademije.
Film Pola Gringrasa sa jedne strane ima suptilan osvrt na modernu ideju tumačenje priča i informacija koje dobijamo. Koliko je važno čitati, prenositi znanje i vesti jer informacije definišu našu realnost. Sa druge strane jezik kao vezivni imenitelj, ali i separator između kultura i naroda je važan deo “News of the World”. Kapetan Kid i prisilno imenovana Džoana na svet gledaju drugačije, on kao linearnu putanju, ona kao ciklično kretanje, što je direktna posledica sveta u kojem su živeli, odrasli i prisvajali priče koje su ih okruživale.
Jednim delom vestern, drugim delom drama, pa čak u segmentima napeta akcija, “News of the World” u svojoj opuštenoj dinamičkoj narativnoj formi, koja se neretko vrlo polako i bez brzanja odmotava, pada tamo gde treba da poentira.
Harizmatsko prisustvo briljantnog Toma Henksa i fantastične Elene Zangel daju njihovim likovima više nego dovoljan razlog za putovanje od dva sata kroz prašnjavi, blatnjavi i surovi svet. Međutim, priča koja pored znakova pored puta o svetu, kulturološkoj i jezičkoj barijeri na dramskom polju je previše tanka.
Priča koja očajnički želi da izazove emociju i empatiju pravi veliku grešku banalizovanim insistiranjem koliko je težak život oba junaka. Nabijanje na nos narativa – vidi kako ih je život kaznio, kao da već nije očigledno, ubija ono zbog čega je napravljen. Tok radnje je klasično predvidiv i jasno je kuda vodi, ali “News of the World” za razliku od sličnih filmova nije pogrešio u deja vu strukturi, već u egzekuciji. Tamo gde bi trebalo da bude emotivni udarac, film je šokantno prazan, nafilovan tekstom koji neprestano objašnjava šta se kome desilo.
Najveći greh u filmu Pola Gringrasu je njegova navalentna očiglednost, iako nudi božanstvene kadrove, glumu i ideju o svetu u kojem se živelo. Na momente nudi ono što na prvu loptu obećava, ali što ide dalje sve više je emotivno osakaćen.
“News of the World” pre 15 godina bi bio topla ljudska priča, ali priče poput ove su znatno napredovale i nude mnogo više karakterizacije i emotivnog mesa. Zaista deluje kao zastarela informacija, bila je sveža kad je krenula, ali predugo je putovala kočijama.
FIlm News of the World
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
“News of the World” je zakasnio 15 godina, iako kažu da nikad nije kasno.
volim
- Tom Henks i Elen Zangel
- režija i kadrovi
- narativ o zaštitničkoj očinskoj figuri
Ne volim
- nedostatak emotivnog pečata na šta se oslanja film
- dobro poznata struktura filma
- deluje kao oskarovski hit koji je loše ostario