Film “Happily”: Jako čudan film koji je “ukrao” fore iz dva poznatija filma

“Happily” je najmlađe dete najpoznatijeg brata iz Italije “Perfetti sconosciuti” i daleko manje poznatog i ne preterano voljenog američkog “The Box” iz 2009. godine. Od prvog je nasledio ideju društvene uloge koju igramo pred drugima, panično gurajući prljav veš u bubanj mašine, dok maštamo kako će drugi, pa i mi, konačno izneti sve na Sunce, sa dozom olakšanja što končano znamo ko je kakav. A, od drugog nasledio je konfuznu misterioznu naučno-fantastičnu prirodu koja više frustrira nego što intrigira.

Delom komedija, triler i najvećim delom paranoična epizoda “Zone sumraka”, “Happily” čini jednom velikom brljotinom koja je mnoge stvari započela, ali nijednu nije isterala na čistac. Doduše, Grabinski u intervjuu tvrdi da ono što je izveo u poslednjih 20 minuta filma je neočekivano. Vaistinu jeste, ali da li će mu neko javiti da je njegovo neočekivano jedan veliki frustrirani izdah? Hvala unapred.

Sujeta i pristojna doza mržnje lebdi u vazduhu oko Toma i Dženet. Bračni par koji je cinično dobio epitet “14 godina” ne može da se odvoji jedno od drugog neverovatnih 14 godina. Emotivno patološki odnos koji je svakog dana ispunjen obaveznom terapijom od dva i po seksa smučio se bogu i narodu. Svaki dan? Baš svaki dan? Kako do sada nisu dosadili jedno drugom?

Prijatelji Toma i Dženet više ne mogu da trpe njihove erotske avanture na javnim mestima i neprestano smeuljenje i pipkanje… posle prokletih 14 godina. Parovi koji imaju svojih problema i nedoumica jednoglasno su presudili da Tom i Dženet više neće biti deo njihovih života. Zbunjeni zaljubljeni golupčići ne mogu da shvate šta su tako grdno zgrešili da njihovi prijatelji više ne žele da ih vide.

Možda odgovor na pitanje ima misteriozni čovek u poslovnom odelu koji se jednog jutra pojavljuje na vratima kalifornijskog para nudeći im novac i kofer sa injekcijama. Posle jednog uboda biće normalni jer su trenutno “greška u sistemu”.

Okidač radnje je reimaginacija osnovne postavke, a kasnije i razrade film “The Box”. Naime, u filmu Ričarda Kelija (The Box) na vratima porodice Luis pojavljuje se misteriozni čovek i nudi im milion dolara, a za uzvrat traži da neko od članova pritisne dugme na crnoj kutiji, ukoliko odbiju kutija i novac će biti ponuđeni drugoj porodici.

Kako u “Happily”, tako i u “The Box” deo priče koji se osvrće na misteriozne sile oko bračnog para je identično izveden. Potom na scenu stupa “Perfetti sconosciuti” koji je u filmu Garbinskog predstavljen u vidu crnog-humora i finalne ekspozicije narativa.

Intrigantni uvod i snovi Dženet o maglovitoj šumi u kojoj je postavljeno 10 crvenih stolica, presecaju romantično-komični momenti, neki od njih su jako dobri, da bi se potom film predstavio kao moralna dilema sa košmarnim elementima.

Konverzacija između likova je ivici noža neprijatnosti i uspešno izvedenog vica. Pojedine opaske mogu da izazovu smeh, ali misteriozni deo priče posle uvodne intrige ne ide nikuda i vodi ka antikatarzičnom i “meh” finalu.

Najveći problem sa “Happily” je preveliki broj filmskih referenci i krajnje nejasan narativni cilj. Žanrovska akrobatika i tonsko prešaltavanje sa komičnih u horor misteriozne elemente ne ostavljaju nikakav utisak jer na kraju balade film Garbinskog u suštini nema šta da kaže, niti da poruči.

Najtužnije od svega je što je reditelj i scenarista želeo da podstakne filozofsku moralnu debatu o sreći, monogamiji i normativu koji nalaže da se ljudi ponašaju na jedan način, a osećaju se potpuno drugačije. Skoro da ništa od toga nije postigao jer su to pre njega već uradili mnogo bolje “Perfetti sconosciuti” i “The Box”, tako da “Happily” ostaje čudan najmlađi brat kojeg niko ne razume.