“Are You There God? It’s Me, Margaret” recenzija: Film koji može da produži život

Bože, ja sam, Milorad. Ako bih mogao da dobijem veći stan i 100.000 evra, što bi rešilo sve potencijalne probleme, bio bih ti jako zahvalan. Amin. Ne znam koji su vaši problemi, ali svakom je svoja muka najveća, tako ne osuđujte moje želje.

Kad smo kod problema, ako potegnete reč koja počinje sa slovom P u bliskom okruženju neće vam biti dovoljan jedan život da se naslušate jada. Kad dođe red na vas, zamolite Svevišnjeg za životni vek kornjače sa Galapagosa jer će i to potrajati.

U adaptaciji voljenog dečjeg romana Džudi Blum “Bože, da li si tu? Ja sam, Margaret”, problemi dvanaestogodišnjakinje su krajnje jednostavni i staju u nekoliko reči. Želi da joj porastu grudi, da je roditelju pošalju na vikend kod ekscentrične bake u Floridu i da se konačno desi ta menstruacija jer želi da bude “normalna” kao i sve druge devojčice. Mada, devojčica koja ne odrasta u religioznoj porodici sedamdesetih godina prošlog veka, verski je skeptična, zbog sukoba majične ortodoksno hrišćanske i očeve judeističke porodice. Sukob biblijskih proporcija doveo je do surovog odricanja deteta, majke glavne junakinje, i agnosticizma unutar porodice Margaret. Kako se i sama devojčica pita – možda Boga nema, možda sam u ovom razgovoru ja potpuno sama.

Foto: LionsGate

Da ne bude zabune, osnovna dilema Margaret koja deluje kao da je u pitanju mračna religijska drama, zapravo je nevina, feel good, sentimentalna i nostalgična priča o odrastanju i o nekom mnogo jednostavnijem vremenu, ljudima i deci koja žive neopterećni život sajber-bulingom, teorijima zavere i digitalnim karikaturama koje neprestano viču u internet prostoru. Isključite im ruter.

Od prve do poslednje sekunde filma, pa čak i onda kada se dotiče nezahvalnih i neprijatnih tema, osmeh sa lica je nemoguće skinuti. Od nove drugarice koja je ubedila Margeret i druge devojčice da joj vežba rukama uvećava grudi, preko oblaka komedije koju u svakoj sceni donosi Keti Bejts u ulozi bake, pa sve do scene upoznavanja prve simpatije i kako i na koji način joj se dodvoriti.

Zanimljivo je kako je na dostojanstven način zagrebana tematika seksualnosti i neopisive dečije želje da se odraste i poraste što je brže moguće sa neizbežnim pitanjima i nerazumavanjem odraslih, koncepta religije i svesnosti sebe i sopstvenog tela. Iz ove vremenske tačke narativ o Margaret i drugarima deluje udaljen svetlosnim godinama, naročito u eri preterano erotizovanih i pretencioznih tinejdžerskih filmova i serija. Više nisam ni siguran da bi današnji dvanaestogodišnjaci razumeli dileme glavnih aktera i kako i na koji način su upoznavali svet, kako kad grupa devojčica tera Margaret da ukrade očev Playboy da bi videle kako će izgledati kad porastu, a da ih ne dožive kao da “nisu u gasu”.

Foto: LionsGate

Film koji počiva na najosnovnijim idejama odrastanja otvara nekoliko intrigantnih tema, naročito roditelja devojčice i suptilan namig zašto njena majka nikako da kupi garnituru za dnevnu sobu, koje su samo načete i na veliku štetu tokom 100 minuta filma više im nijednom nije posvećena pažnja. Bez obzira na lagan ton filma nemoguće je pobeći od osećaja da je u pitanju savremeni klasik koji zaslužuje evergrin status i repriziranje svake godine u novogodišnjoj programskoj šemi.

Ako vam nije dan, ako su vam problemi deluju kao da će vas sravniti sa zemljom i ako želite da sa osmehom završite ovu godinu i da uđete u novu sa još većim “Are You There God? It’s Me, Margaret” je vaša adresa. Priča koja neodovljivo podseća na prisećanje detinjstva je poput polaroid fotografije koja je izbledela, ali vrlo živopisno vraća u prošlost.

Najčitanije

Pročitaj još

Bože, ja sam, Milorad. Ako bih mogao da dobijem veći stan i 100.000 evra, što bi rešilo sve potencijalne probleme, bio bih ti jako zahvalan. Amin. Ne znam koji su vaši problemi, ali svakom je svoja muka najveća, tako ne osuđujte moje želje. Kad smo..."Are You There God? It’s Me, Margaret" recenzija: Film koji može da produži život