Postoji ona božanstvena floskula koju izgovaraju poznate ličnosti i mirotvorci: “Ja uvek vidim samo dobro u ljudima“. Ne znam kako da ovo kažem na fin način, ali neki ljudi su naprosto ološ i nema im pomoći. Iako ovo poteže raspravu da pojedinac nije jednodimenzionalna ličnost, što je suva istina, postoji dominatan deo karatkera koji kod određenih ljudi preovlađuje i kvari celokupnu sliku. Ovo može da posluži kao odlična paralela u sagledavanju filmova. Neki su naprosto loši i ma koliko se trudili da budemo objektivni (umetnost ne može da se tumači neutralno, već je subjektivna percepcija i zato se stalno džapamo oko mišljenja da li je nešto dobro ili loše) nekad je nemoguće pronaći nijednu dobru stvar.
Reditelj Džef Vadlov je definicija onoga što Vera Milićević (Seka Sablić) izgovara u besu ćerki Janji (Mirka Vasiljević) pred kraj školske godine u seriji “Ljubav, navika, panika“: “Je l’ sam ti lepo govorila – uči Janjo, uči. Sad možeš da se upišeš u metalo-kobasičarsku školu“.
E, pa gospodin Vadlov je metalo-kobasičar kinematografije. Najgori među najgorima. Uostalom koji još reditelj može da se pohvali ocenom 0. Ovih nesretnih 43 % su rodbina i prijatelji koji su ucenjeni da glasaju za propast “True Memoirs of an International Assassin”.
Ali, nismo se skupili ovde da pričamo o gore navedenom filmu ili o još pet drugih filmova reditelja Vidlova koji imaju najniže ocene u istoriji filma, već o “Truth or Dare”
Film ništa nije bolje prošao od ostalih filmova reditelja metalo-kobasičara.
Doduše, postoji jedna bitna razlika. U “Truth or Dare” je investirano svega 3,5 miliona dolara, a zaradio je 100 miliona, za razliku od ostalih Vidlovih filmova koji nisu videli pišljivog dinara. I pored upozorenja kritičara da ljudi ne daju novac i ne idu u bioskop iz nekog nepoznatog razloga ljudi su leteli kao muve bez glave.
Sledeći put kad se zapitate – zašto su filmovi užasni? Setite se scene ispred bioskopa u tržnom centru ili negde u gradu – brdo ljudi nestrpljivo čeka početak filma poput ovog. Dokle god budemo davali novac za ovakve filmove dotle će se oni i praviti.
A, sad njegovo veličanstvo “Truth or Dare” i svi blistavi momenti koje možete videti.
U pitanju je triler koji podseća na uspešan serijal “Poslednja ekskurzija” (Last Destination). Pred nama je grupica sterotipnih brucoša – jedna mačka, jedan frajer, jedna svetica, jedna alkoholičarka, jedan nadobudna lobanja i jedan nebitan lik koji će prvi da pogine.
Zvezda filma je Lusi Hejl koja ima iza sebe blistavu seriju “Slatke male lažljivice“. Karijera za poželeti. U suštini ona je svetica u ovoj priči koja ima svoj YouTube kanal na kojem propagira mir u svetu i pomoć ugroženim ljudima i životnjiskim vrstama. Posle manje čarke sa najboljom prijateljicom odlazi sa razuzdanom grupom pomahnitalih studenata na prolećni raspust u Meksiko. Tamo ih čeka seks, droga i Sekulić Goga, sve dok naša svetica se ne smuva sa nekim čudnim likom koji odvodi njeno društvo u napuštenu kućerinu usred Meksika da se igraju “Istine ili izazova”.
Ispostavlja se da je nameštaljka i da je čudan lik preneo kletvu na ljude koje je upoznao pre pet minuta. Odličan početak prijateljstva. Naime, iskeženi demon maltretira naše junake i bez najave traži da izaberu istinu ili izazov, i ukoliko slažu ili ne izvedu izazov čeka ih poginuće u stilu “Poslednje eksurzije”.
U suštini solidna osnova za tinejdžerski triler-horor, ali ide jedno veliko ALI. Scenario je najgora replika filmova iz devedesetih sličnog tipa sa potpuno besmislenim dijalozima i postupcima likova. Zaista treba da budeš santa ledena, pa da se ne rastužiš kad ti prijatelj pogine pred očima, a u “Truth or Dare” smrt je kao dobar dan. Dakle, prijatelji umiru i najbolja reakcija glavnog lika je: “Ne mogu da verujem. E, ali vidi šta sam našao na Google-u”.
Ili još bolje. Jedna od junakinja je izazvana od strane demona da hoda pijana po ivici krova. Prijatelji se dovikuju sa njom sa travnjaka i bodre je: “Samo staloženo. Nogu pred nogu”, dok ona cevči flašu votke. Ne znam za vas, ali posle četiri votke na prazan stomak ne mogu da pogodim zgradu, a kamoli da idem nogu pred nogu.
Dakle, scenario propast. Karakterizacija? Ne postoji. Kako to mislite karakterizacija? Svaki lik je onakav kako izgleda, a svi su prelepi.
Rediteljske sposobnosti? Koje tačno sposobnosti? Džef Vadlov ne bi znao da snimi telefonom prve korake novorođenčeta, a kamoli da napravi dobar kadar.
I za kraj – obrt u filmu. Ovo je spojler, ali bože moj – ko će još ovo gledati. Dakle, na kraju se ispostavi da je neki pop maltretirao devojčice u manastiru. One su pozvale demona koji se rešio popa, ali demon je lukav jer može da opstane i unutar ideje. Šta god to značilo! U svakom slučaju da bi ga oterali neko mora da odseče jezik i da pročita neku bajalicu i da ga zatvori u ćup od voska (umirem od smeha dok ovo pišem).
E, sad. Pošto naši likovi to nisu uspeli, a igra mora da se nastavi, inače će svi poginuti, naša YouTube zvezda iskoristi platformu da baci kletvu na ceo svet i tu je kraj filma.
Samo da znate film je zaradio 100 miliona dolara. Ex Machina je zaradila 30 miliona, Call Me by Your name 40 miliona, Lady Bird 60 miliona i ovako mogu zauvek.
Gde je Seka Sablić iz Maratonaca da vikne: “Serem vam se u ton film“.
Pročitaj i:
Odlični filmovi koje niko nije gledao
Serije koje smo nepravedno iskulirali u poslednjih 10 godina