Serija “Alice in Borderland”: Toliko je zabavna da to nije normalno

Ako pakao postoji, niko ne želi da sazna kako će izgledati. Ovo nije slučaj – nemoj da mi otkrivaš, mrzim spojelere. Svesni deo ljudskog uma želi da živi u uverenju da ga posle ovog ponekad mučnog svetovnog života čeka još bolji duhovni. Ali, šta ako niste bili dobri i Deda Mraz ne želi zbog vas da prlja svoje crveno odelo doživljavajući panično-klaustrofobični napad spuštajući se niz dimnjak?  Ako je kosmičke pravde – pakao, dame i gospodo. Kako izgleda? Pa, ako izgleda kao u japanskoj seriji “Alice in Borderland” onda bi bilo bolje da slušate roditelje, javljate se svima u zgradi, pošteno radite svoj posao bez stranačkih veza i manje se svađate na društvenim mrežama. Ako ne želite, moraćete da igrate igru. Nije zabavno kao što zvuči.

“Alice in Borderland” je Netflix-ova adaptacija mange Haroa Asoa. Iako nas teško, skoro retko, striming i filmski bogovi blagoslove pristojnom ekranizacijom izvornog materijala koji fanovi mangi drže nežno na nedrima, reditelj Šinskue Sato, za razliku od svojih prethodnika, brižljivo je pristupio adaptaciji, i nije zaboravio da će je gledati i oni koji nemaju nikavo pređašnje znanje o serijalu “Alice in Borderland”. U svoj notes ovo bi trebalo da zabeleže autori serije “The Witcher“.

Dobrodošli u pakao. U lobiju vas čekaju Arisu, Karube i Segava. Ni oni ne znaju kako su tačno završili u ovom pustom delu sveta. U jednom trenu dogovarali su piće, terali šegu na ulicama Tokija, a u sledećem ostali su prepušteni nemilosti igranja igre koju novi svet zahteva. Nisu sigurni šta se desilo dok su se krili od policije u javnom toaletu, ali znaju da svet koji su ostavili ispred klozeta je povukao vodu i ostavio prazne ulice. Sve što im je ostalo je prijateljstvo, osećaj zajedništva i surova igra.

Foto: Netflix

Uvek postoji mogućnost da odbijete da učestvujete, ali istog trena crveni laser sa bog zna kojeg mesta će vas pogoditi u glavu i završili ste svoje putovanje. Nema uvodnog nivoa i nema upoznavanja sa pravilima. Na početku svake igrarije dobijate telefon koji navigira zadatke i alarmira koliko je još sekundi ostalo do izvršenja zadatka.

Od egzistencijalne panike jer jedan pogrešan potez vodi direktno u smrt, kako se priča bude odmotavala, otvoriće se mnogo veće psihološko polje likova, ali i misterije koju ovaj grimizni svet krije.

“Alice in Borderland” na papiru zvuči kao još jedna istočnjačka uobrazilija i psihodelična fantazija, ali iznenađujuće priča kroz osam epizoda otkriva neočekivane karte. Glavni protagonisti i još nekoliko pridošlica koji će učiniti narativ još većim, a misteriju sveta još boljom, grebu po vrlo osetljivom mestu. Serija bez pardona postavlja nekoliko kontroverznih pitanja – kad život visi o koncu, da li i dalje voliš svoje prijatelje? Kada život visi u koncu, da li su bitniji ideali ili još jedan udah? Kad život visi o koncu, da li se setimo da se ipak rađamo sami i umiremo sami, a sve ostalo su, kako lepo kaže Neli u “The Haunting of Hill House” – konfete?

Najblaže rečeno šokantna treća epizoda i odluke pojedinih likova, kao i groteskna i nasilna priroda serije, “Alice in Borderland” čine mnogo interesantnijom od bazičnog žanra kojim se predstavlja – naučna-fantastika / akcija.

Foto: Netflix

Šlag na ovu paklenu tortu su fantastične akcione sekvence, vizuelno pripovedanje i dinamika priče koja ne gubi vreme nijednog trena, a opet uspeva da pokrije pozadinske priče i karakterizaciju likova.

Postoje dve mane – jedna je u vezi sa afinitetom, druga je realnija mana priče. Japanska serija sa sobom povlači kultorološki razdor u odnosu na evropsko ili američko tle. Prenaglašenost pojedinih scena može biti problem jer u kontekstu japanske kulture i ideje prihvatljivog socijalnog ponašanja pije vodu na njihovom kulturnom polju, za naše afinitete može biti agresivno i izveštačeno.

Drugi problem su dijalozi. “Alice in Borderland” na polju dijaloga i pojedinih scenarijskih odluka preterano se oslanja na ekspoziciju radnje. Šinskua Sato ne prati ideju Hičkokovskog – tri puta. U pitanju je model da se publici tri puta – kroz dijaloge, vizuelno ili kroz postupak predstavi centralna misterija. Zapravo, “Alice in Borderland” previše puta naglašava i ponavlja očigledne stvari, stavljajući glavnog lika Arisu, koji je predstavljen kao pametnica, u ulogu potpunog tupsona koji u svakoj epizodi ponavlja pojedina pravila igre i misterije. Narativ preterano upire prstom i ponavlja naglas ŠTA JE OVO? A TO JE ONO IZ PROŠLE EPIZODE? KAKO SAD OVO? MORAM OVO DA URADIM DA BI SE OVO DESILO!

Foto: Netflix

Istina je da će ovaj scenarijski model ozbiljno zabosti prst u oko svaki put kad se izmigolji, ali potpuno suluda priča, naročito finale, karakterizacija, dinamika, genijalne terenske zagonetke i surovost narativa čine “Alice in Borderland” zabavnom van svake pameti. Pogledati osam epizoda za dan? Nikakav problem, barem kad je ova serija u pitanju.

Alice in Borderland
Ocena
4.1
  • Režija
  • Scenario
  • Gluma
  • Atmosfera

Presuda

“Alice in Borderland” je pitka, brza i dinamična. Srećom nije ni najmanje glupa, niti slepa kad su njeni likovi u pitanju. Dobro zna zašto i zbog čega su tu. 

volim

  • odlična adaptacija 
  • produkcijske vrednosti
  • misterija sveta i finale sezone
  • terenske zagonetke 
  • dinamičan i brz tempo radnje

Ne volim

  • povremeno problematični dijalozi

Najčitanije

Pročitaj još