Dan iza nas (1. novembar) obeležio je početak rada novog striming servisa Apple TV +. Tehnološki gigant ušao je u ljutu borbu prsa u prsa sa konkurentima HBO, Netflix, Amazon Prime i Disney +. Pošto pričamo o borbi grudima, Apple je angažovao Džejsona Momou kao adekvatnog predstavnika širokogrudih ne bi li konkurenciju patosirao nabildovanim muškim dojkama. Prvi udarac nije ostavio protivnike onesvešćene, ali ako nikom ništa barem imaju rumeni trag na licu. Ne treba ni da objašnjavam da Apple TV + u našoj lepoj zemlji ne funkcioniše, tako da ako želite da gledate prvenca zagrižene jabučice, ne preostaje vam ništa drugo nego torent. Jer zašto bismo čekali da se neko smiluje da dobijemo ono što većinski deo civilizovanog sveta ima. Apple je objavio prve tri epizode svoje nove originalne serije i najbolji i najkraći opis je – poremećena distopija.
Početkom nedelje objavljene su prve recenzije Apple-ove serije “SEE” i kritičari su bili više nego brutalni u šamaranju i šutiranju naslova čije je zaštitno lice Džejson Momoa. Projekat koji je koštao 15 miliona dolara po epizodi nazvan je potpunim promašajem i nenamernom smehotresnom parodijom koju je teško gledati. Ovo je bio jedan razlog više da se što pre dokopam serije i vidim koliko je loša. Kako se ispostavlja, bes usmeren na “SEE” je vrlo neosnovan jer bez obzira na manjkavosti, a ima ih podosta, vrlo je zabavan, originalan, nesvakidašnji i bizaran do te mere da me ubije znatiželja šta se dešava posle trećeg sata prvog Apple-ovog projekta.
Svet kakav poznajemo više ne postoji. Prenaseljenost, alavost i nebriga prema planeti, lepo vas je upozorila Greta, svela je stanovništvo na tričavih dva miliona koji hodaju ostacima zemlje. Poslednji udrac koji su ljudi zadali tlu u 21. veku uzvratilo je virusom koji ih je pokosio. Oni koji su preživeli ostali su bez čula vida. Vekovi su prolazili, a preživeli su morali da se naviknu na novonastalo stanje. Zapravo, toliko su se saživeli sa kaznom kojom su prokleti da su vremenom postali uvereni da je u pitanju Božija volja i da je čulo vida jeres. Sam pomen da neko može da vidi svet ili da postoje oni koji propagiraju ideju novog poretka u kojem će ljudi progledati spaljen je na lomači sa etiketom veštičarenja i bezbožništva.
Baba Vos (Džejson Momoa) i njegovo malo pleme živelo je u mraku decenijama dok u njihove redove nije došla trudna devojka koju je poglavica oženio. Jalovi ratnik očajan za potomstvom prigrlio je pridošlicu u želji da postane otac milom ili silom. Devojka sve do porođaja nikad nije pomenula da je otac deteta Džaralmarel, čovek koji je na crnoj listi kraljice zbog ubistva njene sestre i širenja jeresa, odnosno tvrdnje da poseduje čulo vida i da će doći dan kada će planetom šetati ljudi sa magičnom moći – da vide šta ih okružuje.
Verski zagrižena kraljica sa neobičnim ritualom molitve, ovde dolazi bizaran deo koji neću spojlovati jer morate da ga vidite, angažuje pronalazače veštica da se dokopaju dece Džaralmarela. Blizanci rođeni u selu Baba Vosa nisu došli na svet okruženi mrakom i njihova moć unosi nemir među članove plemena. Ubeđeni su da su prokleti njihovim prisustvom dok im za vratom dišu kraljičini izaslanici.
“SEE” otvara vrata sveta u kojem verska ubeđena kraljice i izdajnici plemena Baba Vosa ne žele da se univerzum koji poznaju promeni. Porivi su im drugačiji jer kraljica u svojim molitvama i gonjenju dece Džaramarela je vođena patologijom i unutrašnjim konfliktom, a narod isključivo strahom da će vid kao prokletstvo im doći glave.
Serija u intrigantnoj prirodi priče pati od amaterskih grešaka što je jako čudno jer je kreator “SEE-a” reditelj Stiven Najt, čovek koji je ovom svetu podario “Taboo” i “Peaky Blinders“.
“SEE” izgradio je svet koji funkcioniše po određenim pravilima, jer su ljudi bez čula vida, ali ne može da opravda kako su deca koju je usvojio Baba Vos naučila da čitaju knjige jer su svi slepi kao slepi miševi, kako su se određeni incidenti uslovljeni nedostatkom vida odvili kad za njih nema pokrića. Serija u svojoj naraciji često se spotiče u verodostojnosti izgradnje distopije.
Istina je da postoje scene koje su nenamerno komične, i kad prođe inicijalni osećaj – šta je bre ovo, atmosfera je mnogo prijatnija i jasnija u želji šta želi da postigne.
Udarac u njonju su scenografija, kostimi i akcione scene koje ruku na srce jako podsećaju na repliciranje modernih video-igara. Čitava serija ima vajb video-igre, od kadriranja do načina pripovedanja.
Neosporna je udica koju “SEE” ima. Nesvakidašnja priča o borbi za egzistenciju ili za više dobro počiva na ludilu i bizarnim rešenjima u pripovedanju. Sigurno je da se nekima uopšte neće dopasti, ali da će drugi deo publike biti jako zainteresovan da vidi kuda Baba Vos, njegova deca i pomahnitala kraljica idu.
Ako serija nastavi da servira šizofrene ideje biće ovo jedna luda vožnja do kraja. Za sada je problematična i povremeno luta u mraku, ali u tom crnjaku pravi dobru zabavu.