Entuzijazam pre letovanja je neprocenjiv, naročito kod onih koji ponesu knjige sa sobom. Bože, koliko sam samo puta sebe slagao da ću pročitati nešto dok ležim na plaži, a svaki put se završilo, pa skeniranjem prolaznika. Molim vas bez osuđivanja znam da svi to radite.
Postoji nekoliko scenarija koji uključuju pakovanje knjiga za letovanje. Prvi: Spakuješ knjige, odeš na letovanje i shvatiš da su samo uzaludno preletele kilometre i kilometre. Drugi: Spakuješ knjige, odeš na letovanje, u sobu uleti ogroman skakavac, ali imaš sreće jer u koferu imaš knjigu sa tvrdim povezom. Insekt će brzo shvatiti da je u pogrešnu sobu uleteo. Treći: Spakuješ knjige, odeš na letovanje i stvarno nešto pročitaš.
Bez obzira koja se opcija dogodi, od viška glava ne boli, pa ako želite nešto da vas opusti dok ležite na Suncu i na korak ste od sunčanice, evo predloga. Na kraju krajeva uvek možete da koknete insekta ili da knjigom zaklonite lice da vam ne izgori.
Slejdova vila – Dejvid Mičel
Slejdova vila je najbrže ikad pročitanih 230 strana (za jednu noć). Dejvid Mičel je majstor pripovedanja. Ako ste se ikad susreli sa “Atlasom oblaka” i “Nevidljivim satima” onda znate na šta mislim.
Slejdovu vilu ne može da vidi svako, ali onaj ko je vidi ili ko je pronađe više nikad iz nje ne izađe. Priču o božanstvenoj kući koja menja oblik i izgled pratimo iz više narativa. Mnoštvo likova će iz svoje vizure ispričati kako su i zašto došli u vilu, kao i zašto nikad iz njen nisu izašli.
Duhovito, jezivo i napeto.
Devojka iz voza – Pola Hokins
Na filmsku adaptaciju zaboravite, mada niko nije rekao rekao da je ovaj roman savršenstvo moderne književnosti. Devojka iz voza je pitka, uzbudljiva i jako zanimljiva vožnja vozom sa likovima koji imaju mnogo problema.
Priča nas smešta na sedište u vozu pored suštinski nesrećne Rejčel. Ona je razvedena, usamljena, sklona alkoholu i uhođenju drugih ljudi. Njena opsednutost parom koji svaki dan viđa kroz prozor vagona kojim ide na svoj izmišljeni posao dobija bizaran obrt nakon što ugleda da jedan od partnera vara onog drugog.
Povučena ličnim nezadovoljstvom i dosadom umešaće se tamo gde joj nije mesto.
Tunel – Ernesto Sabato
Argentiski prozaista i esejista Ernesto Sabato u Tunelu preispituje ljudsku prirodu koja je emotivno okružena zidovima zbog kojih ne vidi ništa osim sopstvenih nagona i želja.
Priča o Huan Pablu Kostelu, slikaru, i njegovoj opsednutosti Marijom Hunter nema nikakve veze sa ljubavlju, već sa mnogo većim problemom.
Unutrašnji monolozi, razmišljanja, pa čak i dijalozi glavnog lika su dovoljni da vas rashlade na visokim temperaturama.
Tajna devet soba – Džesi Berton
Moj lični favorit. Brzo se čita i ludo je zabavno.
Nela Ortman je silom naterana da se uda. Otac je njenu porodicu doveo do prosjačkog štapa, a onda je imao srama da umre. Sve je to život. Šalu na stranu, na osnovu dogovora između Neline majke i bogate porodice devojka je udata, dugovi vraćeni i svi su mirni.
Međutim, Nela nije srećna u novom domu. Muž je ne dodiruje, za vratom joj diše njegova religijski opsednuta sestra, a kao vrhunac bračnog života dobija od supruga kuću za lutke koja je replika njihovog dima. Ortman u dosadi dokoličarskog života angažuje minijaturistu da joj napravi elemente za kućicu, ali minijaturista kojeg nikad nije upoznala izgleda da zna više o njoj i njenom životu nego i ona sama.
Teri Pračet – Boja Magije
Dovoljno je reći Teri Pračet i njegov serijal o Disksvetu. Univerzum koji počiva na leđima kornjače nepoznatog pola je najduhovitije i najluđe mesto na svetu. Radnja se ne može prepričati jer prosto morate da pročitate – bilo šta od Pračeta.
Lovac na duše – Donato Karizi
Karizi je zaludeo domaću publiku romanom “Šaptač”, mada moj lični favorit je “Lovac na duše”. Ako volite trilere, tajna udruženja, zavere i psihopatu koji se krije u mraku, uboli ste bingo.
Knjiga o groblju – Nil Gejmen
Šta god da izberete od Nila Gejmena nećete mnogo pogrešiti. Mojem srcu je ipak ostala najdraža priča o dečaku koji odrasta na groblju nakon što jedne večeri senka sa dugim prstima ubije njegovu porodicu.
Možda naslov ili tema deluju kao horor žanr, u pitanju je priča o odrastanju posle koje možete samo da se rasplačete na plaži. Kraj knjige sačuvajte za sobu.
Pogrebni običaji – Hana Kent
Priča o ledenom Islandu početkom 19. veka i devojci koja je osuđena na smrt je emotivna vožnja od početka, pa sve do samog kraja. Tema koja podseća na roman Margaret Atvud “Alias Grace” prati Agnes koja čeka pogubljenje u domu sreskog službenika i njegove porodice.
Iako je svi gledaju kao ubicu vreme provedeno sa njom otrkriće mnogo više od seoskog trača o nesrećnoj devojci.