Ime i prezime čuvenog američkog pisca je sinonim za stravu i užas. Stiven King je glavni krivac što još od 1974. godine ne možemo da imamo miran san jer već više decenija usađuje klovnove, prirodne katastrofe, psihotične medicinske sestre i jezive kuće u naš miran ružičasti san. I taman kad pomislimo da više u rukavu nema nijedno jezivo zubato stvorenje koje se kezi, ispostavi se da posle više od 50 objavljenih romana King i dalje zna kako da nas uznemiri. Ukoliko se prvi put susrećete sa piscem, a volite horor žanr, bićete veoma zadovoljni onim što će te pročitati, a ukoliko ste fan gospodina Kinga, onda je vreme da se obnovi gradivo.

S obzirom da je san precenjen čemu spavanje kad možete čitavo veče da gledate da li je na prozoru sobe grana ili ruka.

Ovo su pet najstrašnijih romana Stivena Kinga.

Mizeri

Foto: Vulkan

Pisac Pol Šeldon je bio siguran da je u životu imao sreće, sve dok nije upoznao medicinsku sestru Eni Vilkns. Pol (kao i većina likova u Kingovim romanima) je notorni alkoholičar sa velikim egom. Međutim, našeg glavnog junaka muči blokada u pisanju. Na sreću ili nesreću posle pijane noći koja se završila saobraćajnom nezgodom Pola će spasiti verni fan i medicinska sestra Eni koja je zaljubljena u njegove knjige, a naročito u lik Mizeri. Šeldon će ponovo pisati, ali ne zato što želi ili zato što ima nadahnuće, već zato što će mu život zavisti od reči na papiru. Ako prestane da piše, Eni dolazi po njega.

Groblje kućnih ljubimaca

“Groblje kućnih ljubimaca” je podjednako jeziva i tužna priča o jednoj porodici. Koliko je teško živeti sa bolom zbog smrti najbližih najbolje zna porodica Krid koja došla u Mejn kako bi započela miran i srećan život. Komšija porodice Krid umesto tople dobrodošlice mladom bračnom paru sa detetom će ponuditi da upoznaju groblje koje se nalazi nadomak njihove kuće. Neobični simboli, kamenje i zvuci koji okružuju groblje veoma će uznemiriti porodicu, ali ništa ih više neće izbezumiti kao kad im se pregaženi kućni mačak jednog dana vrati i jezivo zamjauče na kućnom pragu.

Salemovo

I dalje imam noćne more od ove prokletije od knjige. Meštani Salemova znaju priče o kući na brdu u kojoj se ponekad upali svetlo. U njoj niko ne živi, zarasla je u trnje i korov i niko je ne održava, ali noću neko stoji na prazoru zlokobne kuće i gleda na mali ušuškani grad. Priča prati Bena Mirsa, pisca koji se vraća u grad u kojem je proveo detinjstvo. Ben se nada da će mi pisanje pomoći da se oslobodi trauma koje je navukao kao dete u Salemovu, ali umesto mirnog sna i nove knjige na prozor njegove spavaće sobe pokucaće nešto mnogo, mnogo gore sa velikim osmehom na licu.

To

Ne ovo nije uzvik iz pesme Lepe Brene: “To, to, to je to, hade da se volimo”, ovo je onaj čije se ime u mom prisustvu ne izgovara i koji viri iz kanalizacionog otvora. “To” je masivan Kingov roman koji ima skoro 1.000 strana. Iako je najnovija filmska adaptacija verno prenela mnoge stvari iz knjige, verujte mi da je “IT” na papiru mnogo jezivije i brutalnije iskustvo nego što je film. Topla preporuka ako ne želite da spavate.

Isijavanje

Nikad nisam voleo Kjubrikovu verziju “Isijavanja”. Još manje sam je cenio nakon što sam pročitao jedan od najboljih romana Stivena Kinga. Ako ste gledali film, možete slobodno da zaboravite na ono što ste videli jer je knjiga potpuno druga priča koja nema veze sa onom na velikom platnu. Esencija i likovi su isti, ali nisu uopšte površno predstavljeni kao u filmu. Knjiga daleko dublje istražuje likove i prati genezu ludila glavnog lika koji je u filmu predstavljen kao potpuna psihopata od samog starta. Uostalom dovoljno je reći da Stiven King ne podnosi Kjubrikovu adaptaciju njegove knjige.

Kao bonus u listu Kingovih knjiga koje treba da pročitate uvrstite i: “Talisman”, “Mračna kula”, “Uporište”, “Gwendy’s button box”, “The Dark Half”, “The Mist” i “Dr Sleep”.

Stiven King vam želi lak i miran san.

Pročitajte i: 

Druga sezona Handmaid’s Tale: Jeziva scena koja se ne zaboravlja

Druga sezona Westworld: Da li je gledati ili bataliti?