Serija “The Purge” je isto sranje drugo pakovanje

0
1079
Foto: USA Network

Zaključak engleskog filozofa Tomasa Hobsa da je “čovek čoveku vuk” baveći se analizom društva i civilizacije inspirisao je brojne autore u konstruisanju priče o utopijskim i distopijskim društvima. Temelj civilizacije počiva na normativima i pravilima, ali šta ako bi samo jedan dan u godini zaboravio na viševekovne društvene konstrukte i dopustio ljudima da rade šta god žele bez ikakvih posledica. Jedna reč – katastrofa. Potpuna ironija današnjice je da je po nekim kriterijumima naša planeta već uveliko prenaseljena. Nagli porast rasta stanovništva od osamdesetih godina, zagađenje, klimatske promene i duži životni vek čoveka sa jedne strane, a sa druge politički pritisak u pojedinim zemljama po pitanju nataliteta koji se kreće u smeru stimulacije, pa do zabrane kao na primer u Kini. I kako se rešiti velikih problema i previše ljudi? Pitajte kreatore “The Purge”.

Uspešna filmska franšiza kompanije “Blumhouse” se sa velikog platna preselila u domove. Međutim, bolje pitanje je – da li kreatori imaju šta novo da ponude i da li imaju priču? Na osnovu prve epizode jasno je kao dan da ćemo gledati 12 sati serije, a možda i nećemo, koja ne donosi ništa novo u odnosu na bioskopsku verziju.

Ukoliko niste upoznati sa premisom – situacija je sledeća. Jednom godišnje u Americi se održava “The Purge”. Svojevrsni praznik na kojem je sve dozvoljeno. Možete da pljačkate, ubijate ljude, a možete i da se sakrijete tri metra ispod zemlje u nadi da ćete dočekati ponovo normalan svet. Cilj “The Purge” je da se marginalni pripadnici društva odstrane, da siromašnih i gladnih bude sve manje i da se smanji stopa kriminaliteta na nivou godine. Naime, ovo je idealna prilika za sve one koji nemaju novca da kupe bezbednosni sistem da kroz bes iskažu mržnju prema državi koja ih je ostavila na ivici života i smrti. Zapravo, sigurne smrti jer retko ko uspe da preživi veče praznika “The Purge” bez zaštite.

U kasnijim delovima filma “The Purge” radnja se oslanjala na moralne dileme čelnika države, ideologiju političkih stranaka, ali i na odlučnost američkih moćnika da novac investiraju u praznik i zarade od prodaje oružja. Filmska franšiza nikad nije uspela upotpunosti da se na adekvatan i detaljan način pozabavi temom jer je previše bila fokusirana na groteskne scene makljaže i ubijanja. Serija? Nažalost, isti problem.

Serija “The Purge” se jedino razlikuje od filma po tome što prati nekoliko paralelnih radnji i likova. Marinca koji pokušava da pronađe svoju sestru koja se priključila neobičnoj sekti u čast praznika, zamenicu direktora ugledne firme koja ostaje za praznik zaključana sa kolegama i par iz srednje klase koji se našao u društvu bogataša koji obožavaju da gledaju makljanje sirotinje. Svako od njih mora da preživi iščašenu noć.

Koncept “The Purge” zaslužuje mnogo više od lake krvoločne zabave i likova čija je karakterizacija na nivou Esmeralde. Kreatori nikako da zarone u društvene i političke dubine problematike i temu koju po ko zna koji put površno obrađuju.

Serija želi da bude provokativna, ali želja je jedno, stvarnost je nešto drugo. Početak ne obećava, a boga mi i ne ostavlja previše materijala da bi se svake nedelje čekala epizoda o još jednom propalom utopijskom društvu i bespredmetnoj makljaži.

Kad čujete najavnu špicu za “The Purge” brzo ugasite televizor i sakrijte se u kupatilu – sigurnije je.