Svi mi imamo barem jednog znatiželjnog komšiju koji obleće oko našeg privatnog života kao lešinar. Nekim čudom zna da je neko zvonio na naša vrata u 21:27 prethodne večeri, ne treba mu dvogled da bi sa prozora svog stana video da nam je ispalo nešto iz kese prilikom bacanje iste u kontejner i ne stidi se da nas kroz prozaičan osmeh pita kakvu smo večeru spremili za goste jer je magično čuo “neke ljude” kako se smeju u stanu i lupaju kašikama i viljuškama. I dok se tešite da je njegova ili njena znatiželja posledica manjka ličnog privatnog života, obuzima vas jeza da vas neko nadgleda kao Veliki brat. Ali, uvek postoji gora opacija – neko nas posmatra, manipuliše našim životom, a mi o tome ništa ne znamo.
Upoznajte Alvara – povučenog introverta kojem je lakše da prima udarce sa svih strana, nego da se izbori za sebe. Najveći deo profesionalnog života je proveo u skučenoj kancelariji kod notara, sa kolegom koji neprestano plete jezikom o najnebitnijim stvarima u ovom životu. Najbolje godina života je proveo trošeći emocije na suprugu, egoističnu spisateljicu koja je imala sreće da joj jedan roman postao bestseler. Najmanje vremena je proveo misleći o tome šta on želi. Zapravo, uvek je želeo da postane pisac, ali njegov profesor književnosti i kreativnog pisanja nekoliko puta mu jasno stavio do znanja da je talentovan za pisanje koliko i gluv čovek za pevanje.
Alvaro je ćutao i trpeo sve dok nije uhvatio suprugu da ga vara, dok se profesor na jednom času nije izurlao na njega i dok ga direktor nije poslao na prinudni odmor. Večiti ćutljivac je iznajmio stan i konačno dobio inspiraciju za svoju knjigu. Umesto da stresni događaji otvore vrata kreativnom pisanju i razvijanju fiktivnih događaja, Alvara oduševljavaju priče njegovih novih komšija. Međutim, on ne želi da piše o onome što je čuo, on malo po malo se uvlači u njihove živote i manipuliše međusobnim odnosima komšija kako bi izazvao događaje o koji će njegovu knjigu katapultirati u svet poznatih pisaca.
Introvert koji iz inata postaje neobična psihopata sa licem dobroćudnog komšije je znak za uzbunu.
Film “The Motive” (originalni naziv “El Autor”) španskog reditelja Manuela Martina Kunesa koristi Alvara, osobu bez stava i ličnosti, kao prazan brod koji na svakoj luci kupi najrazličitije ljude sa jasnim ciljem – da ih odvede u najveću oluju kako bi posmatrao kako će se izboriti za živu glavu.
Naivni vojearizam glavnog lika prelazi u psihotično ponašanje kako se situacija bude komplikovala. Manervisanje osećanjima gledalaca koji Alvara na početku doživljavaju kao nesnađenog čoveka koji zaslužuje zagrljaj i pomoć, do potpunog gnušanja na njegove postupke koji ga čine apatičnim i hladnokrvnim manipulatorom.
Okidači u filmu – porodica koja je pobegla iz Meksika i koja se bori za preživljavanje, usamljeni bogati starac i nezadovoljna menadžerka zgrade željna pažnje – su odličan pokazatelj kako menjamo mišljenje o drugima što ih više poznajemo.
Manjkavosti “El Autor” se ogledaju u neartikulisanom tempu radnje i cikličnim ponavljanjem scena i dijaloga koji otvaraju prostor za karakterizaciju, ali deluju nezgrapno i na momente preterano razvučeno.
Srećom, kao i svaka dobra knjiga, i kao i svaki dobar pisac, kraj čuvaj jedan obrt, a za jednim obrtom odmah još jedan.
“El Autor” koristi najprimarnije ljudske porive – egocentričnost, bes, želja za uspehom i slika priču o skrivenoj psihopati kojem je bio potreban okidač da bi svoju povučenu prirodu isterao na videlo.
Kad malo bolje razmislite možda je bolje da znamo da nas komšija posmatra i da bežimo od njega, nego da ne znamo da nas posmatra i da ima skrivene namere.