U analizi o filmu "Barbie", iako žanrovski i stilski neuporediv sa poslednjim ostvarenjem Kristofera Nolana, početna i centralna ideja teksta je koncept igre. Koliko god želeo da pobegnem i skliznem u istorijsko-politički aspekt "Oppenheimer" sa večnim temama društvenog morala i ideologija koje su se jefitno prodale, a skupo koštale, put me je vraćao na igru. "Odrastanjem prerastemo igračke, ali nastavimo da se igramo". Ako...
U procesu odrastanja prerastemo igračke jer mi smo veliki, odrasli i zreli ljudi. U novom životnom poretku "mnogo smo ozbiljni" nema mesta, barem tako kažu, za fantazije, ubrazilije ili utopijske nade jer je život đavolja rabota i jedna muka. Tolika muka da komad obojene plastike može samo da bude nostalgični i sentimantalni podsetnik da smo nekad bili mali. Možda prerastemo igračke, ali ne prestajemo...
