Kad crnilo oboji kućni prag zabrinuti komšiluk se okupi isred vrata u čudu, misleći da su dobro poznavali ljude sa kojima su delili zidove, priče i fragmente svog života. Gusta crna tečnost u kojoj su uvaljane sve pogavštine, sav mulj i blato ličnosti su najbolji podsetnik da ništa ne znamo o onima koje viđamo svakodnevno. Znamo da se pristojno jave, da imaju lepe cipele...
