Svi mi pre ili kasnije moramo da napustimo svoje Nedođije. Ušukano fantazijsko mesto koje samo nama odgovara, zato smo ga i napravili - za nas. Samo što život nije poljsko cveće, vile koje bacaju zlatni prah ili ubrazilija da smo nešto što nismo i nikada nećemo biti. Zato napuštamo Nedođiju, da ne bismo ceo život ostali u jednoj životnoj tački koju bi trebalo da...
