Traumatični događaji u životu kao posledica stresnih ili iscrpljujućih emotivnih događaja u pojedinim slučajevima rezultiraju anksioznošću i paranojom. Konstantano zadržavanje daha ili neočekivani i ničim izazvani napadi panike u situacijama koje racionalno deluju bezbedno pojedince često ometaju u svakodnevnom životu. Ali, šta ako umesto podrške, razumevanja i podrške stručnih lica neko vas prisilno zatvori u mentalnu instituciju. Uporno ponavljate “sa mnom je sve u redu samo sam pod stresom”, ali oni vas gledaju kao da ste odavno pregazili granicu zdravog razuma.
Sojer Valeniti (Kler Foj) u filmu “Unsane” može do kraja vremena da ponavlja da je sa njom sve u redu, ali njeni postupci u mentalnoj instituciji ubeđuju zaposlene da nije došlo do greške i da je problematična devojka sa razlogom tu gde jeste, kako ne bi naškodila sebi i drugima.
Pre nego što se Sojer našla u mentalnoj instituciji, koju lekari i menadžment smatraju za najbolju u Pensilvaniji, živela je potpuno običan život sa jednim malim incidentom koji je sakrila od svoje majke. Možda se on desio, a možda je u pitanju samo halucinacija.
Naime, Sojer je pobegla iz Bostona zbog Dejvida. On nije njen bivši emotivni partner, niti prijatelj koji ju je udavio problemima, već čovek koji je uhodio dve godine i sve saznao o njoj. Valentini je posetila mentalnu instituciju samo kako bi razgovarala sa nekim o povremenom osećaju melanholije, ali posle razgovora sa nadležnima greškom je potpisala saglasnost da se samoinicijativno prijavljuje na 24 sata nadzora u instituciji. Umesto 24 sata Sojer će provesti sedam dana zatvorena, a za za tih sedam dana sve će ubeđivati da čovek koji je uhodi je u instituciji.
Film Stivena Soderberga, kao i njegova glavna junakinja, napravio je nekoliko rizičnih poteza koji za rezultat imaju stalno prisustvo osećaja neprijatnosti i neverice. Reditelj je film snimio, verovali ili ne, telefonom iPhone 7 Plus. Soderberg je poznat kao neko ko ne voli konvencionalan način pripovedanja, niti snimanje filma i ovaj je klasičan primer kako ćete se osetiti luđe od Ludog Šeširdžije iz Alise. U jednom trenutku verujete onome što priča Sojer Valenitni, a u drugom sigurni ste da je sve u njenoj glavi.
Neobičan način kadrirdanja i montaže u prvih desetak minuta mogu biti veliki turn off od filma, ali kako minuti budu prolazili brzo se stiče utisak da se nalazite direktno u umu glavne junakinje.
Sveopšti osećaj paranoje, izolovanosti i Kjubrikove metode (svetlost isključivo stiže od plafona) potpuno se uvlači pod kožu.
Kler Foj (glavna glumica serije The Crown) je pojava koja pleni načinom na koji predstavlja svog lika. Između potpune smirenosti i histerije donosi ono što je jako važno za gledaoca – empatija. Želja da naš junak izađe iz institucije, iako možda nije u pravu, je toliko velika jer surovost okruženja u kojem se nalazi stvara osećaj da je u pitanju neko naš koga želimo da spasimo.
“Unsane” je rolekoster i ništa nije onako kako izgleda. Kad pomislite na jedno, desiće se nešto potpuno drugo. Sve je dodatno začinjeno finalom koje neviđeno podseća na dramatične momente iz filmova Romana Polanskog.
Sve što ostaje da kažem je – luda vožnja burazeru, luda.
Pročitaj i: