Gilijad je taj vrli novi svet. Teokratija, fundamentalno hrišćanstvo, fašizam, mizoginija i Kolonije u koje se šalju neposlušne žene da rade i truju se otrovnim isparenjima do smrti. Kanadska autorka Margaret Atvud, po čijoj je knjizi rađena serija, je od postojećih ljudskih nevolja i nesreća (Drugi svetski rat, Aušvic, nacizam, rasizam) objavila knjigu davne 1985. godine, ali svet koji gledamo na laptopovima i HD televizorima deluje surovo realno i ne tako daleko od stvarnosti u kojoj živimo.
Reditelj Majk Bejker i scenarista Brus Miler u prve dve epizode druge sezone “Handmaid’s Tale” hodaju tragom života Džun Ozborn (Elizabet Mos) i njenih koleginica – modrenih sluškinja koje Gilijadu služe da bi rađale, bile poslušne i da bi njihov pogled bio isključivo usmeren u pod, u protivnom bi bile udarane, kažnjavane i ponižavane. Posle pobune i pokušaja da napuste Gilijad i pobegnu u Kanadu kako bi bile zajedno sa svojim porodicama od kojih su silom rastavljene pre nego što je nastupila teokratija, služavke su postrojene u red, stavljena im je brnjica, dok čekaju kolektivno vešanje pred svojim dželatima. Niko neće čuti vrisak, samo će videti očaj u očima žena koje se mole da odlazak na onaj svet bude kratak i bezbolan.
Surov početak druge sezone ja samo uvod u ono što nas čeka u budućnosti. Kreatori serije u drugoj sezoni predstaviće čuvene Kolonije, mesto koje je Margaret Atvud u romanu samo opisala kao zemlju iz koje se niko nije vratio. Mi ćemo biti svedoci toksične pustinje u kojoj žene rade i umiru u bolovima i ranama zbog sredine u kojoj se nalaze. Tek na momente serija će uz pomoć sećanja glavnih likova podsetiti kako je izgledao svet pre nego što je autokratija lupila pesnicom od sto novih vladara. Od tog sveta je ostalo samo nekoliko ženskih cipela na prašnjavom podu, DVD svih sezona “Prijatelja” i naznaka da su ljudi nekad imali dostojanstvo i pristojan život.
Džun, koja u Gilijadu ima novo ime Ofred (ime za sluškinju), za vratom dišu komandant Voterford i njegova supruga Serena, bivša feminstiknja koja se priklonila novim pravilima, jer ih je Bog blagoslovio i njihova sluškinja je trudna. Srećom, Džun na svojoj strani ima agenta, pozantijeg kao “Eye”, koji je možda konačno izvuče iz sveta koji joj je naneo nenadoknadivu psihičku i mentalnu bol.
Reditelj Majk Bejker je u drugoj sezoni svojom fantastičnom rukom doneo Gilijad u naše domove. Nove epizode ostavljaju utisak da smo direktni svedoci, na neki način voajeri koji špijuniraju kroz prozor kuće i bez reči gledaju svet koji ne žele da se dogodi.
Serija koristi svoje vreme mudro da bi prenela stanja glavnih likova i osećanja koja imaju, ne fokusira se preterano, barem u prve dve epizode, na brz narativ i dramatične događaje. Daje gledaocu vremena da još bolje upozna likove i da stvori osećaj empatije prema njima jer na kraju krajeva to jeste najbitnije – da nam je stalo do naših heroja i anti-heroja. Kad oni padnu u vodu i serija odlazi strmoglavo niz vodopad.
Elizabet Mos u ulozi Džun Ozborn je na neverovatan način podigla glumačku lestvicu koju je postavila u prethodnoj sezoni. Svaki njen pokret, gest i izgovorena rečenica podseća na našu prijateljicu, na nekog ko je nama blizak, pa čak i na nas same. Uverljivost njenog lika daje ozbiljnu težinu seriji koja trenutno zasluženo ima ocenu 100% na sajtu “Rotten Tomatoes”.
Druga sezona “Handmaid’s Tale” je emotivno i bolno iskustvo sa protkanim elementima cinizma i sarkazma na račun novog poretka u kojem vlada deviza “Under his eye”.
Pročitaj i: